Одржана Конференција за новинаре 23.02.2026.у Прес центару УНС, Београд
- Детаљи
- Прегледано: 1
Извештај и публикација за 2025.годину Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије
- Детаљи
- Прегледано: 1
Предмет: Извештај о раду у 2025. и Програм рада СПИТС-а у 2026. г.
1.1. Извештај о раду СПИТС-а у 2025. години
1. Реализација друге фазе ПројектаОдржива пољопривреда кроз употребу дронова – Трансфер знања и технологије у циљу заштите биљака у виноградарству Србије (NachhaltigeLandwirtschaftmitDrohneneinsatz– Wissens– undTechnologientransferzumSchutzderPflanzungenimWeinbauinSerbien) финансиран од Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ- GesellschaftfürinternationaleZusammenarbeit) - посредством Централног савета Срба у Немачкој (ZSD -ZentralratsderSerbeninDeutschland) у 2025.години:
1.1 Током марта 2025: пет обучених чланова СПИТС-а (3 студената докторских студија и 2 дипл. инж заштите биља) положили су испит за пилота дрона у Директорату цивилног ваздухопловства РС.
1.2 19. маја 2025: Демо дан у Винарији „Ђурђић“ у Сремским Карловцима у чијем винограду су пилоти СПИТС-а демонстрирали руковање дроном DJIMavicM3Mза даљинску детекцију мапирања винограда, у присуству представнице ГИЗ-а у Србији Снежане Антонијевић, председника Централног савета Срба у Немачкој др Милана Чобанова и сараднице Гордане Миловановић-Ковачевић са гостом из Немачке дипл. инж. Konardом Harbort,изGFZHelmholtz - Центра за геонауке, који је стручни сарадник на истраживачком пројекту AgriSens-DEMMIN, са којим су присутни разменили знања и искуства о употреби дронова у пољопривреди у Србији и Немачкој.
На практичној примени дрона у прецизној, савременој пољопривреди, поред представника СПИТС-а и средстава јавног информисања, присуствовали су и студенти са својим професорима из Топличке Академије струковних студија у Прокупљу.
Представници Агродрона који су реализовали обуку пилота СПИТС-а за беспилотне летилице, приказали су и примену DJI Аgras Т50 летелице за прецизно прскање средствима за заштиту у засадима винове лозе.
Видео прилози објављени су на сајту СПИТС-а и у ТВ емисијама: Плодно и родно,TВ B92 - https://youtube.com/watch?v=Gq2oQic11S8&feature=shared
и Знање Имање, TВ РТС- https://youtube.com/watch?v=Y-_41JBMnlQ&feature=shared
1.3 Завршна Конференција на којој су приказани и резултати двогодишње реализације Пројекта одржана је 20. маја 2025. у Мастер центру Новосадског сајма, у сарадњи са Агродроном, Привредном комором Србије, Институтом BioSenseи Институтом за примену науке у пољопривреди, а присуствовало је преко 130 учесника - слушалаца из СПИТС-а, УПИТ Београд, средњих пољопривредних школа, пољопривредних стручних служби, пољопривредних фирми и газдинстава, и новинара.Позивница се налази на линку: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://spits.org.rs/wp-content/uploads/2025/05/1-2025-05-20-Pozivnica_01.pdf
У програму Конференције посебно је истакнут Јубилеј 155 година СПИТС-а поводом кога је председник проф. др Миладин Шеварлић истакао да је СПИТС иницијатор модернизације пољопривреде.
Представници ГИЗ-а и Централног савета Срба су дали завршну реч о сарадњи са српском дијаспором у Немачкој и позитивним резултатима Пројекта.
Гост из Немачке KonradHarbortодржао је предавање на тему: Главни резултати истраживања пројекта АgriSens DEMMIN4.0 - Законска регулатива и метод одобравања употребе беспилотних летелица у третманима усева у Немачкој – на линку: https://spits.org.rs/giz-i-spits/
Пилотима дронова су уручени Сертификати, пилотске капе, радна одела са логом СПИТС-а, а сарадницима на Пројекту Захвалнице СПИТС-а.
У другом делу Конференције учествовали су домаћи и инострани стручњаци из референтних научних и стручних институција (Србија, Немачка, Мађарска, УСА, Кина), који су представили најновија достигнућа, изазове и перспективе примене дронова у заштити биља. Програм је обухватио теме као што су даљинска детекција и класификација стања биља, примену третмана усева и засада специјализованим дроновима, као и резултате бројних истраживања и огледа, уз искуства референтних корисника ове савремене технологије.
Линкови о догађају постављени су на сајт СПИТС-а, и то су:
· Сајамска панорама, РТВ- https://youtube.com/watch?v=klbVEMDoSAU&feature=shared
· Наше Село, TВ Краљево - https://youtu.be/itf5OXpzMy0?si=Pqtk_LnDx1CGbLvn
· РТС on line - https://www.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/5735204/saradnja-dijaspore-i-srpskih-poljoprivrednika.htm
· Одржи ме On line- https://share.google/MabfzY2iG593yRMIs
· TV N1: https://n1info.rs/biznis/kako-se-mogu-iskoristiti-dronovi-za-nadziranje-mapiranje-i-analizu-vinograda/
Политика је на целој страни објавила чланак са фотографијама, ауторке Иване Албуновић: „Анђели чувари“ усева, воћки и чокота. https://www.politika.rs/articles/details/680327
Поред екипе од пет лиценцираних пилота дрона, СПИТС је постао власник дрона DJIMavicM3Mса камером за снимање засада и поља и преносивог компјутера ACER – Aspire 3D 15 SpatialLabs Editinса инсталисаним програмом за читање снимака са дрона и детекцију болести и штеточина на биљним културама у вредности преко 7.000 евра.
Ово је једини међунардни пројекат који је СПИТС реализовао без режијских трошкова – да би обезбедили довољно средстава за обуку пилота, набавку дрона и компјутера са програмом за детекцију болести и штеточина!
О успешности реализације Пројекта најбоље говори порукаСнежане Антонијевић – представнице ГИЗ-а у Србији коју смо добили после предаје коначног писаног и финансијског извештаја:
„Желим да изразим искрену захвалност на изузетној сарадњи и успеху у реализацији пројекта употребе дронова у пољопривредне сврхе.
Захвалила бих се ... члановима и тиму Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије на челу са професором @Миладин Севарлиц и @-СПИТС Биљана Радојевић као и свим обученим пилотима дрона и тиму Агродрона.
Посебно желим да похвалим изузетну организацију, како оперативног дела самог пројекта, тако и сегмента посвећеног презентацији резултата кроз изванредно припремљени Демо дан и професионално учешће на Сајму пољопривреде у Новом Саду. Било ми је уживање да пратим пројекат превасходно због посвећености, стручности и отворености у нашој сарадњи, изузетно пријатно искуство заиста. Професионалност, али и људскост, оставили су на мене снажан утисак.
Увођење савремених технологија у пољопривреду више није ствар избора већ нужност. А дронови су данас алат револуције у пољу. Захваљујући вашој иницијативи на ову тему, показали смо како иновације могу да буду приступачне и надасве корисне.
Радујем се будућим заједничким подухватима а верујем да ће их бити!“
2.Традиционално, СПИТС је учествовао на 19. Етно сајму хране и пића (4-7. децембра 2025), на штанду са ДСД-а и њихових три излагача пољопривредно-прехранбених производа, једним излагачем лековитог биља и и једним домаћинством које се бави сеоским туризмом.
2.1. Први пут је СПИТС био домаћин групних посета а гости на штанду су били су представници Ученичке задруге „Опленачка визија“ из средње школе “Краљ Петар I“ у Тополии питомци Војне академије и полазници Школе резервних официра (за интеданте) у Београду.
Видео на линковима: https://youtu.be/jKJA5__JLec?si=tkNiQT9GMO6KKwZp; ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА КРОЗ СЛИКЕ МИРОСЛАВА РАДОВИЋА. - YouTube и
Војни питомци у завршници са управом 19.сајма етно хране и пића.
2.2 У пратећем програму Етно сајма СПИТС је организовао предавања:
* Мсц. Небојша Цинцовић – заменик председника УПИТ Београд и др Јелица Цинцовић - Центар за размену знања Београд: Агромрежа + интерактивна платформа за развој газдинстава и прерађивачких младих предузетника
* Дипл. инж. техн. Иван Смајиловић: Аутентичност хране и закон о безбедности хране у Србији.
https://youtu.be/4U0bMIeSbMw?si=ORHtjCPphf7_CzhD
* Драгица Остојић - власница Органске фарме ЛАФ у Барајеву: Искуства и специфичности производње органске пољопривреде. https://youtu.be/ZvXDPp82rSY?si=SBJLjqOSe7YwuVGB
* Председник СПИТС-а проф. др Миладин М. Шеварлић и архитекта Жељко Утвар - чувар народног блага Србије:Ћирилица у афирмацији српске етно хране и пића
https://youtu.be/FdfJEoALKhE?si=-hL1BXFTfbLm0YEs
3. У сарадњи са Универзитетском библиотеком у Београду и Библиотеком Матице српске у Новом Саду, обезбеђене су копије три броја часописаТежак и посебне тематске публикације у којима су објављена два врло важна документа о првих 30 и 50 година историје нашег 157-годишњег Савеза Од Друштва за пољску привреду до СПИТС-а – и то су:
3.1. Тридесетогодишњица Српског пољопривредног друштва(СПД, 1899, Тежак број: 49, 48 и 49) на линку: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://spits.org.rs/wp-content/uploads/2025/12/Tezak_Tridesetogodisnjica-Srpskog-Poljoprivrednog-Drustva_compressed.pdf
3.2 Споменица педесетогодишњице Српског пољопривредног друштва (СПД,1919,стр.133)на.линку:chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://spits.org.rs/wp-content/uploads/2025/02/Spomenica.pdf
4. У сарадњи са Удружењем Траг биљкеиз Бања Луке обезбедили смо и на сајт СПИТС-а поставили преко 70 тематских прилога о еколошкој пољопривреди на линку: https://spits.org.rs/trag-biljke/
5. СПИТС је суиздавач књиге– Димитрије Вујадиновић:Хлеб српских јунака и хајдука (Рецензент: проф. др Миладин Шеварлић) – која представља вишегодишње резултате научног истраживања у Шумадији и Западној Србији да се два најзначајнија српска производа (Хлеб и Шљива) сједињени у традиционалном Хлебу са сувим шљивама – Шљивку прогласиНематеријалном културном баштином Срба и уврсти на Листу нематеријалног културног наслеђа Србије!
29.12.2025: Председник СПИТС-а је учествовао и дискутовао на Округлом столу о Нацрту Стратегије пољопривреде и руралног развоја РС (2025-2034), Палата Србије, Београд. https://naseselo.rs/odrzan-okrugli-sto-u-okviru-ekonsultacija-o-nacrtu-strategije-poljoprivrede-i-ruralnog-razvoja-2025-2034/и на сајту СПИТС-а: https://spits.org.rs/vesti/
6. У току 2025. већи број интервјуа, изјава и гостовања у средствима јавног информисања на различите темеo пољопривреди и селу имали су председник проф. др Миладин Шеварлић (32 наступа) и члан СПИТС-а дипл. инж. фитофармације Дејан Чорогар (5 наступа).
1.2. Програм рада СПИТС-а у 2026. години
1. Активности обједињавања гранских и територијалних удружења и друштава појединих грана пољопривреде, прехрамбене индустрије и руралног развоја за колективно чланство у СПИТС-у.
2. Припреме текста за Споменицу 160 година СПИТС-а и обезбеђење спонзора за Споменицу.
3. Учешће и организација предавања на Јубиларном 20. Сајму етно хране и пића у Београду.
4. Учешће на националним и међународним скуповима из делатности СПИТС-а.
5. Наступи у средствима информисања о актуелним питањима у предфармерском, фармерском и постфармерском сектору агропривреде и руралном развоју.
6. Организација саветовања Прехрамбени суверенитет Србије – поводом Светског дана хране – 16. октобар 2026.
7. Организација саветовања – Анализа реализације Стратегије пољопривреде и руралниог развоја у 2025-2026. години.
8. Организационе и маркетинг активности да се Хлеб са сувим шљивама – Шљивко и Косовска стругана погача уврсте у националну листу Нематеријалног културног наслеђа (НКН).
Београд, 20.02.2026. Председник СПИТС-а
Проф. др Миладин М. Шеварлић, с.р.
Предмет: Предлог СПИТС-а за НАЈБОЉУ ПУБЛИКАЦИЈУ СИТС-а
Димитрије Вујадиновић: ХЛЕБ СРПСКИХ ЈУНАКА И ХАЈДУКА.Рецензент: проф. др Миладин Шеварлић. Издавачи: Балканкулт фондација интерег; ИК Тиски цвет; Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије: 2025. Обим – 92 колор странице: формат 22 х 22 цм; више од 100 илустрација.
Циљ публикације јесте да на занимљив и узбудљив начин пажљивог читаоца упозна са јединственом кулинарском нематеријалном културном баштиномСрба -хлебомса шљивама (шљивком).
Хлеб је основна храна сваког српског домаћинства. Када се пита – „има ли хлеба у кући“, мисли се има ли шта да се једе. Хлеб је симбол хране. Свакодневни хлеб на столу одувек је био противник глади и пружао сигурност породици. Кућа без хлеба је као црква без крова. Обредни хлебовипрате у стопу наш живот од рођења до смрти, па и после смрти.
Значај хлеба као човекове баштине још увек није довољно истражена. У међувремену, традиционални рецепти за припремање хлеба се заборављају или су у опасности да буду заборављени.
Многи народи имају омиљено воће. За српски народ нема никакве дилеме: Свето дрво и воће за „понос“ је шљива. Шљива је била важна и у време мира и у времену рата. Све што се прави од шљива садржај је националне кухиње – суве шљиве, слатко, пекмез, џем, компот, ракија.
Од давнина је позната народна изрека – Кад има шљива има свега.Не гаји се шљива само у Србији, али само је међу Србима она воћка са којим се народ дичи. Нема српског домаћина, ма где живео, који у своме воћњаку традиционално нема шљивино дрво. Тако из генерације у генерацију. Чувени је стих песника Оскара Давича (1909-1989) ... „ој Србијо међу шљивама ...“ Мало је народа у свету који су једну воћку уградили у своју културу, књижевност, песму, пословице и изреке као што су Срби посветили шљиви. Реч шљива је српског порекла.Сасвим је нормално што је српски сељак пронашао начин да споји ова два посебно храњива специјалитета. Хлеб са свежим или сувим шљивама је традиционални садржај српске кухиње и чине један од њених темеља.
Управо такав хлеб у војничкој и хајдучкој традицији српског народа јесте хлеб са сувим шљивама и омиљени слаткиш популарно назван – шљивко. Истина, кукурузног брашна, а још ређе пшеничног, није било баш увек у кући сиромашних сељака и сеоских надничара. Природно довитљиви су могли ни од чега да направе свашта нешто, али сувих шљива је било увек у џепу и богатих и сиромашних.
Данас имамо довољно, можда и превише, хлеба на нашим трпезама, има и сувих шљива, али заборавили смо на војнички хлеб са сувим шљивама. А, рецепт за шљивка (шљивани колач) одржао се захваљујући домаћицама које нису заборавиле ову традиционалну српску посластицу, још из периода када су хајдуци и ускоци јездили отоманским друмовима, а јатаци припремали шљивка.
Нажалост историјских и документарних података о овој теми веома је мало. Углавном се све своди на усмена предања и искуства домаћица које још увек праве ове посластице. Истина, неке домаћице праве шљивка према рецепту њихових бака, док су друге нешто „осавремениле“ рецепт, као и назив – шљивани колач.
За српског домаћина груда земље није само економска категорија. Земља је извор животне снаге (као код древних Хелена, Геа – мајка земља), темељ и чувар културног идентитета и хранитељка породице.
Историја шљиварства у Србији је дуга и протеже се кроз векове.На просторима данашње Србије шљиве су гајене у раном Средњем веку на манастирским и феудалним поседима, а од 13. века шљиве је било могуће наћи и на имањима сељака. Цар Душан (1305-1355) је у своме законику посредно регулисао и гајење воћа. Тако је на просторима Душановог царства дошло до наглог развитка воћарства.
У свету највећу производњу шљива у односу на број становника и даље има Србија. Процењује се да се произведе по 38 килограма шљива за сваког житеља Србије. Нема Србина који не слави породичну славу и који не воли шљиве и све што се прави од шљива. Са њом се живело и одње се живело. С њом се уживало. У српској обичајној традицији шљива заузима почасно место, било да је реч о обичајима и веровањима, сујеверју или о свакодневном животу. Шљива као дрво у целости или само њени поједини делови (кора, лист, плод, коштица) имају велику улогу у потпуно различитим обичајима.
Српски домаћини посебно су волели да суше шљиве, на ваздуху или у пушници и тако слатке, месне и пуне витамина и храњивих састојака свакодневно једу и служе гостима. То је велики специјалитет од давнина међу Србима. Толико је било много сувих шљива да је сматрана храном сиромашних сељака („суве шљиве и ораси ми смо дико сиромаси“).Сувих шљива било је за све. Начин сушења познат је од давнина. Шљиве су се углавном као и остало воће сушиле на сунцу за сопствену употребу. Први писани подаци о српским сувим шљивама налазе се у Путопису Евлије Челебије у 17. веку.
Када се говори о хлебу и када се каже "војнички хлеб" прва асоцијација је да је то посебан производ, нешто изузетно. А тек када се каже хлеб од шљива, онда је то нешто изузетно, оригинално, укусно. Вековима омиљена храна, али и посластица, српског народа био је „хлебни колач“ – шљивко. Није познато када је почео да се прави. Сигурно није био познат на трпезама наших средњовековних властела. На богатој трпези Цара Душана биле су познате суве шљиве, али нема овога специјалитета.
Вероватно је настао негде у 18. веку, можда и раније, сигурно за време Отоманског царства. У том периоду на њиховој трпези није било слатких колача, шећер се довозио из далека и био је веома скуп. Како је шљивко био сладак и сит народ га је сматрао колачем.
Посебно су га волели хајдуци, а давао је снагу и српским војницима у Балканским и Првом светском рату. Изузетно здрав, храњив и јединственог укуса и мириса. Као посластица био је омиљен зими, када није било свежег воћа, а хајдуци су боравили скривени код јатака.
Завојевачу су пролазили, власти су се мењале, начин живота је у сталном покрету, али оно што је Сербски народ спасавало били су хлеб и шљиве! Тајна војничког хлеба са сувим шљивама и специјалитета – шљивка, леже у њиховој истинској гастрономској и културној посебности и оригиналности. Њихова јединственост није заборављена историјска вредност посебно у многим селима Шумадије. Са пуним правом ови српски специјалитети требало би да буду на дрвеним полицама пекара, на менијима националних ресторана, у домаћинским посластичарницама И зато ови рецепти морају да се нађу на националној листи Нематеријалног културног наслеђа (НКН).Ова књига се управо бави темом културног наслеђа.
|
|
Хлеб српских јунака и хајдука(2025)
Аутор:Димитрије Вујадиновић, културолог
Рођен 4. 10.1951. у Сомбору.
Међународни експерт за
нематеријалну културну баштину
Образовање:Економскифакултет и ПостдипломскестудијесоциологијекултуренаБеоградскомуниверзитету
Теме истраживања:културна политика, историја и култура хлеба. Аутор више од 50 свеобухватних истраживања и више од 60 радова у зборницима и часописима социологије, културе и културе хлеба, као и бројнихчланакаудневниминедељнимновинама.
Радноискуство:Слободни новинар (до 1985).ИстраживачуЗаводузапроучавањекултурногразвиткаСрбије (1986-1991). СпољнисарадникИнститутаERICarts, Бон (1991). Оснивач и директорневладиногистраживачкогцентраПлавизмајуСремскимКарловцима (1991). Генерални секретарЈугословенске комисије УНЕСКО-аза програм "Човек и биосфера" (1996). Истраживач уЕвропскоминститутузаистраживањекултурнеполитикеиуметности(ERICarts) уБону (1999-2001). СпецијалнисаветникМинистразакултурууВладиСрбије (2001).
Референце у области културе хлеба:Руководилац међународног пројекта Хлеб културна баштина (ERICartинститута, Бон, од 1998). Уредник књига: 6000 година културе хлеба; Пословице и изреке народа света о хлебу и пекарству; Влашки обредни хлебови; Култура нордијске кухиње, Хлеб од кромпира …
Ауторизложби: Ритуални и обредни хлеб у Војводини, Хлеб на средњове-ковним фрескама, Плакати Музеја културе хлеба из Улма, Хлеб културна баштина, Историја млинова, Ветрењаче света, Цивилизација хлеба и пива; Хлеб у Великом рату, Српкиња, хероина Великог рата, Заборављени хероји Првог светског рата и других.
Сталниje сарадник у статусу експерта у Институту за гастрономију, културу, уметност и туризам- IGCTA(Барцелона, Шпанија)ипројекта Compendium- Културне политике и трендови у Европи - Културно наслеђе.
Вујадиновић је најплоднији аутор монографија о хлебу: (1) Девети миленијумски циљ (2006);(2) ATLASBreadMuseumsinEurope(2008); (3)Хлеб на 200 начина (2008);(4) Обредни и обичајни хлеб у Војводини (2010): (5) Циповка, хлеб који се смеје на Месец (2016); (6) Циповка, хлеб који се смеје на Месец(филм документарац) (2016); (7) Хлеб у Великом рату (2019); (8) Хлеб у Библији (2021); (9) ATLASBreadMuseumsinEurope& Beyond(2022); (10) Хлеб у пословицама и изрекама народа света (2023) – за коју је добио Специјалну награду Светске организације за интелектуалну својину(WIPO, 2023) -у категорији аутора за монографску изложбу/студију са каталогом из области друштвених и хуманистичких наука; (11) Тајне трајања – житни млин (2024) и (12) Хлеб српских јунака и хајдука(2025).
Посебан опус публикација Вујадиновићје посветио Јубилеју 100 година Победе у Великом ратуод којих, поред већ наведене Хлеб у Великом рату (2019), истичемо и три монографије:Српкиња – хероина Великог рата (2020), Деца у Великом рату и Заборављени хероји Првог светског рата - обе објављене 2021. године.
Београд, 19.02.2026. Председник СПИТС-а
Проф. др Миладин М. Шеварлић, с.р.
Беседа Слободана Ерића СВЕТОСЛАВЉЕ - ПРЕОБРАЖЕЊЕ СРПСКОГ НАРОДА
- Детаљи
- Прегледано: 8
