ВЕЧНАЈА ПАЈМАТ

ПАВЛУ (Нићифора) АНИЧИЋУ

(1981-2025)

 

 

 

Породица Аничић

Друштво српских домаћина

 

КУЋА ЖАЛОСТИ:
- за телеграме:
Господин Ничифор Аничић
31307 Аљиновићи

- за СМС порукe: +381 64 4013948

 


 

 

Гостовање проф. др Миладина Шеварлића

У емисији на ТВ Блиц на тему "Какав је квалитет хране коју једемо'"?

Линк емисије :  https://youtu.be/HA2grZ5Q9xA?feature=shared


109.година од Мојковачке битке

Обележавању 109. године од Мојковачке битке  присуствовали су Председник Дрштва српских домаћина Нићифор Аничић, председник Одбора за привреду ДСД  Славко Марјановић, председник Управног одбора ДСД  проф. др Миладин Шеварлић и  др. Момчило Вуксановић, председник Српског националног савјете  са својим  сарадницима.

У организацији Друштва српских домаћинау присуству  и Српског националног савјета Црне Горе, 8. јануара 7533 / 2025. године, после одржане Литургије у Храму Христовог Рождества у Мојковцу, на три историјско-туристичке локације организован је програм обележавања 109-годишњице сећања и захвалности учесницима Мојковачке битке: Спомен костурници код Моста на Тари, у центру Мојковца код споменика сердар Јанку Вукотићу и на Бојној њиви изнад Мојковца где су се на Бадњи дан и Божић водиле крваве борбе 6 и 7. јануара 1916. године!

Снимак са овог догађаја је на линку:

          https://www.youtube.com/watch?v=bSNy9Pc10YY

 

                  МОЈКОВАЧКА БИТКА

„Да није било смрти на Мојковцу,

не би било ни васкрса на Кајмакчалану!“

            Владика Николај

 

Кроз беспућа, брда и планине

Јануара шеснаесте године,

Српска војска у Мојковац стиже

С Црногорском војском да се зближе.

 

Помоћ траже од Николе краља

И од Јанка Вукотић сердара,

Краљ Петар их братски замолио

И са њима савез направио.

 

Поче љута битка да се бије

Да измакну браћа из Србије,

На Мојковцу Швабе уставише

Али много људи изгубише.

 

Сердар Јанко храбар јунак био

Није Шваби продор дозволио,

То су били много тешки дани

Када Јанко одступницу брани.

 

Швапска сила беше потучена

Да се памти за вечна времена,

Успомена на храбре јунаке

Што штитише болне и нејаке.

 

И док тужне освиташе зоре

Српска војска изашла на море,

Опет мука и тешких проблема

Јер на мору савезника нема.                     

              

Драгољуб Бата Цветуљски (1943 -  )

земљорадник и песник

Мачванске равнице

SRB 15358 Бадовинци

Поп Тешина 46

+381 63 7655058

 

 

 


 


 

 


 

 

Друштво српских домаћина Семберије: Очување традиције и подршка малим произвођачима као кључ будућности

Друштво српских домаћина Семберије одржало је редовну годишњу скупштину, на којој су сумирани резултати рада за претходну годину и усвојени планови за наредни период. Милан Обрадовић, предсједник удружења, истакао је задовољство постигнутим резултатима и захвалио свима који су помогли рад овог друштва.              

    

„Усвојили смо извјештај о раду за 2024. годину, финансијски извјештај и програм рада за 2025. годину. Посебно смо поносни на пођелу захвалница најзаслужнијима који су својим доприносом помогли наш рад. Међу награђенима су градоначелник Бијељине Љубиша Петровић, Аграрни фонд, Независна телевизија Арена, Семберске новине и портал Десавања у Бијељини “, навео је Обрадовић.

 

 

Изјава предсједника ДСД за Семберију, Милана Обрадовића је на линку: 

https://www.youtube.com/watch?v=teG1HLWRJbI

Фокус на горуће проблеме пољопривреде

Обрадовић је истакао да је претходна година била изузетно тешка због суше која је нанијела огромне штете пољопривредницима. Друштво је преко медија апеловало на надлежне институције да прогласе ванредно стање и пруже подршку оштећеним пољопривредницима.

     

„Успјели смо осигурати донације и подијелити једну тону пшенице онима који су највише претрпјели штету. И даље ћемо инсистирати на равноправнијој распођели субвенција, како би и мањи произвођачи могли добити подршку. Потребно је да свако добије проценат према томе колико производи,“ рекао је Обрадовић.

Традиција и заједништво на првом мјесту

Друштво српских домаћина Семберије постоји 14 година и тренутно броји око 160 активних чланова, док укупно удружење окупља 200 чланова. Фокус рада је на очувању традиционалних вриједности српског домаћина, уз подршку како малим, тако и великим произвођачима.„Позивамо све привреднике и домаћине да нам се придруже како бисмо заједно радили на унапређењу услова живота на селу и очувању наших обичаја и традиције,“ поручио је Обрадовић на крају скупштине.

Солидарност и очување традиције: Порука Владе Симића на годишњој скупштини Друштва српских домаћина Семберије

На редовној годишњој скупштини Друштва српских домаћина Семберије, Владо Симић, члан удружења и предсједник Суда части, осврнуо се на значај међусобне солидарности, очувања традиције и подршке младима у руралним подручјима.

 

 

  Владо Симић, члан ДСД

   

„Овог пута сам награђен испред Друштва добровољних давалаца крви, чији сам члан од оснивања. Заједно сарађујемо с Друштвом српских домаћина Семберије свих ових 14 година, уз подршку градске управе, која нам је обезбиједила простор за рад. Као домаћинско удружење, подијелили смо наш простор с још два удружења, јер сматрамо да солидарност треба бити присутна међу свима. Такође, апелујем да се свим удружењима која немају своје просторије обезбиједе адекватни услови за рад,“ истакао је Симић.

 

Јачање сарадње и ширење удружења

Симић је предложио оснивање активних огранака Друштва српских домаћина у свим црквеним општинама, у сарадњи са Градском управом и црквом.

Изјава  Владе Симића је на линку :

https://www.youtube.com/watch?v=52eXWywdACY

 

„Наш циљ је укључити младе људе у рад Друштва, како бисмо реализовали све програмске задатке и наставили његовати традицију српског домаћина. Важно је да се српски домаћин уважава у друштву и да се подрже мали произвођачи. Они доприносе квалитетнијој и здравијој производњи и кључ су очувања руралних подручја и задржавања младих на селу,“ додао је Симић.

Захвалност за сарадњу

Симић се захвалио Друштву српских домаћина Семберије на признању за међусобну сарадњу, уз наду да ће се она наставити и унаприједити у будућности.

„Ова признања подстичу нас да наставимо с још већом енергијом. Удружење је показало да може бити примјер солидарности и заједништва, а заједно можемо радити на томе да очувамо наше традиционалне вриједности и подржимо оне којима је помоћ најпотребнија,“ закључио је Симић.

Скупштина је завршена са поруком о значају очувања традиције, јачања међусобне сарадње и подршке малим произвођачима, уз јасан циљ да млади остану у својим заједницама и допринесу развоју руралних подручја.

 

Милан Бабић: Очување традиције и подршка малим произвођачима као кључ будућности

Милан Бабић, потпредсједник удружења и предсједник Комисије за његовање историјских традиција, осврнуо се на кључне активности удружења, њихов значај за заједницу, али и на изазове модерног доба.

 

 

Милан Бабић

Очување историјских датума и традиције

„Друштво српских домаћина има важну улогу у очувању историјских датума и традиције. Били смо иницијатори обиљежавања значајних датума, попут 12. априла 1941. године, када је Бијељина пружила један од најсвјетлијих примјера отпора окупатору. Такође, сваке године обиљежавамо 10. новембар, датум ослобођења Бијељине у Првом свјетском рату, као и побједу савезника на Солунском фронту,“ истакао је Бабић.

Додао је да удружење активно учествује у организацији културних манифестација, попут фестивала села и изворне музике, чиме доприноси очувању културног идентитета и традиције Семберије.

Изјава подпредсједника ДСД Семберије, Милана Бабића је на линку:

https://www.youtube.com/watch?v=ZaQiCvRc3Vg

 

Подршка малим произвођачима и задржавање младих на селу

Једна од кључних тема скупштине била је подршка малим произвођачима, као стубу руралних подручја и очувању живота на селу.

„Европски социолози су закључили да је највећи изазов данашњег времена нестанак малих произвођача. Ми у Друштву сматрамо да је неопходно подржати те људе јер они представљају темељ нашег друштва. Мали произвођачи не само да доприносе локалној привреди, већ и чувају културно и социјално ткиво заједнице,“ поручио је Бабић.

Друштво српских домаћина предложило је интензивнију сарадњу с црквеним општинама како би се формирало што више одбора који ће омогућити веће укључивање младих људи и обезбиједити континуитет традиционалних вриједности.

Критика модерног капитализма

Бабић се осврнуо и на шире друштвене промјене, критикујући негативан утицај крупног капитала на мале произвођаче и локалне заједнице.

„Модерни либерални капитализам, у којем доминирају велики инвестициони фондови, угрожава мале произвођаче. Међутим, ми у Друштву српских домаћина вјерујемо да је будућност у подршци појединцу, малом произвођачу, чија производња почива на природним ресурсима, а не на интересима крупног капитала,“ рекао је Бабић.

Заједништво као кључ успјеха

Бабић је на крају поручио да заједништво, солидарност и његовање традиције морају остати приоритети удружења.

„Друштво српских домаћина није само удружење – оно је институција која чува суштинске вриједности нашег народа. Позивам све домаћине и привреднике да нам се придруже како бисмо заједно радили на очувању онога што нас чини посебним,“ закључио је Бабић.

Скупштина је завршена са поруком о значају очувања традиције, јачања међусобне сарадње и подршке малим произвођачима, уз јасан циљ да млади остану у својим заједницама и допринесу развоју руралних подручја.

Дешавања у Бијељини

Извор: : desavanjaubijeljini.com


 

 

 

 


 

 

  

 

 

Одржан 18. ЕТНО САЈАМ ХРАНЕ И ПИЋА (5.12.-8.12.2024.)

На заједничком штанду Друштва српских домаћина и Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије (СПИТС) излагачи домаће хране, меда, прехранбениих производа од воћа и поврћа,  као и  прераде воћа и житарица новим, савременијим  технологијама производње су своје произвиде промовисали на овом сајму.

Владан и Љубица Јаковљевић из Лознице понудили су мед, прополис и полен са свог газдинства.

Етно домаћинство МАЛИ РАЈ из насеља Липовац поред града Крушевца у присуству домаћина Јефтић Синише, посетиоци су упознати са услугама смештаја, хране и пратеће програме које гости овог домаћинства могу да користе.

Своју домаћу храну и прерађевине од воћа и поврћа, мед, изложили су Драган Симовић и Мишо Крсмановић из села Средња Добриња.

ГАЗДИНСТВО РАЈЧЕВИЋ са домаћицом Милицом, изложило је своје 100% природне производе од воћа и поврћа.

Дејан Чорогар, дипл.инж.фитофармације, је изложио хладно цеђено уље од конопље, сунцокрета, уљане репице, лана, као и протеине и брашна од ових житарица која су у власништву ГАЗДИНСТВО ЧОРОГАР. 

ELBI из Ваљева чији је власник дипл.инж. Живорад Цветковић је представио производе настале техником лиофилизација – сушење и  воћа и поврћа на начин у коме се сви хранњиви састојци конзервирају и чувају дуго.Традиционално, Зоран Сакић , Organo life је представио своје јастуке и производе пуњене љуспицама од хељде.

Традиционално, у организацији Друштва била је Изложба рукотворина на којој су представнице за неговање нематеријалне баштине из Србије изложиле радове традиционалног веза, радове од вуне, сувенире и накит.

Присуствовале су представнице Удружења ЗЛАТНЕ РУКЕ КЛУБ 3 из Ужица, из УДРУЖЕЊЕ ЖЕНА ПРИБОЈ, Друштвене организације жена МИЛЕВА МАРИЋ из Руме, Удружења ЗЛАТНЕ НИТИ из Врњачке Бање, Удружења ВЕШТЕ РУКЕ из Панчева, било је излагачица из Краљева, Трстеника, Барајева, Мељака, Батајнице и Београда.

Смиља Милутиновић и Слађана Ђурић

Мира Антић

Радмила Лазић и Весна Маслаковић

Сандра Цвијановић

Удружење ЗЛАТНЕ РУКЕ 3  -Ужице

 

    Мила Србљановић

Горица Николић

Сви узлагачи су добили Захвалнице за учешће на сајму које је уручио председник Управног одбора проф.др Миладин Шеварлић

Љиљана Коковић

Нада Грачнер

Зорка Јованић

Сања Живковић

ДРУШТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЖЕНА  Милева Марић - Рума

Слађана Николић

 

Удружење ЗЛАТНЕ НИТИ   Врњачка Бања

Светлана Трифуновић

Рада Митић

 

Маргарета Павловић

Удружење ВЕШТЕ РУКЕ- Панчево

Добринка Драгутиновић

Специјалне дипломе из три категорије добиле су :

1. За рукотворине традиционалног веза - Марија Ковиљац из Београда

2. За рукотворине од вуне - Љубинка Адамовић из Барајевa

3. За традиционалне сувенире – везене иконе – Гордана Стаменковић из Мељака

Опширније...

Додатне информације