КУЛТУРА СЕЋАЊА
- Детаљи
- Прегледано: 49

У име Друштва српских домаћина, проф. др Миладин Шеварлић, председник Управног одбора ДСД. је 28. 04. 2026.године, на 108- му годишњицу смрти Гаврила Принципа испред његовог мурала у Првомајској улици у Земуну запалио свећу.
КУЛТУРА НЕЗАБОРАВА ЖРТВЕ У IIСВЕТСКОМ РАТУ
- Детаљи
- Прегледано: 55
Јасеновац - документи, књиге, сведочанства, видео материјали и мапе логора, налазе се на линку :
https://gorasavina.com/
Филм о геноциду НДХ 1941-1945 је на линку:
Представници ДСД на изложби „ТРИЈАДА АНИЧИЋА“ у Богатићу
- Детаљи
- Прегледано: 58
У сали општине Богатић 16. априла 2026. свечано је отворена веома импресивна и јединствена изложба „ТРИЈАДА АНИЧИЋА“ – тројице уметника из три генерације исте фамилије Аничића: Живан – пољопривредник и уметник из Бадовинаца (1942-2024), мр Миладин – Микан и најмлађи педагог и иконописац Стојан - сви роћени у Мачви, чија су уметничка дела разноврсна у дрвету и на платну а расута свуда по свету.



Мећу бројним изложбеним склуптурама и сликама посебно се истицале две импресивне и по димензијама монументалне слике међународно познатог и признатог мр Миладина – Микана Аничића који живи и слика између Београда и Париза. Прва је „Апотеоза“ (обожавање) свога завичаја – младалачко сећање аутора са бројним ликовима и мотивима Мачве на десној обали Дрине. Друга је „Отмица Париза“ која је награђена златном медаљом на престижном Салону уметности у Паризу 2006. године – у време када је Србија била „прокужена“ у Европи.

Миладин-Микан и Стојан Аничић
Поред беседа сликара Миладина – Микана и Стојана, квалитету изложбе која ће бити отворена до 23. априла 2026. године својим посебним утисцима допринели су и уметнички критичари Радомир Поповић и Бранислав Станковић. Отварању изложбе присуствовали су и бројни представници Друштва српских домаћина: председник ДСД Нићифор Аничић, председник УО ДСД проф. др Миладин М. Шеварлић, председник Одбора ДСД Мачванског округа Ђорђе Мирковић са већим бројем њихових чланова и члан ДСД Сремска Митровица дипл. инж. шумарства Зоран Ђорђевић - иницијатор и добротвор подизања Спомен обележја „Гвоздени крст“ на обали Дрине „преко пута Лиманске Аде“ - где су 1914. године припадници Гвозденог пука победили и спречили напад и приморали на повлачење далеко бројније и опремљеније јединице Аустроугарских окупатора.
Проф. др Миладин Шеварлић, председник Управног одбора ДСД у изјави за сајт Друштва српских домаћина је рекао да изложба ТРИЈАДА АНИЧИЋА превазилази локалне оквире и да нема само регионални културни значај. Шеварлић се заложио да ова изложба прерасте у „путујућу“ те да Министарство културе Републике Србије финансира трошкове њеног обиласка више градова како би је видело што више грађана у Србији.
Биографија академског сликара Микана Аничића
Микан Аничић, сликар и графичар, рођен је 1950. године у Бадовинцима близу Дрине. Дипломирао је на Ликовној академији у Београду, где је такође стекао диплому магистра 1980. године у класи професора Младена Србиновића. Kaoстипендиста француске владе у периоду 1982–1984. године студирао је у Школи лепих уметности у Паризу. Од 1974. године излагао је на многобројним самосталним и колективним изложбама у бившој Југославији, Француској и другим земљама. Аничић је постао један од значајних сликара у домену фантастичне уметности. Добитник је Медаље за сликарство на Салону француских уметника у Гранд Палеу 2006. године, за слику „Отмица Европе“. Добитник је «Вукове награде» 2021. године. Његови радови налазе се у Музеју Југославије у Београду, Народном музеју у Тузли, Народној библиотеци у Београду, Националној библиотеци у Паризу и у многим приватним колекцијама у земљи и иностранству.

Уметничка дела Живана Аничића

Миладин-Микан Аничић "Отмица Париза"






Извори: www.glaspodrinja.rs, www.macvainfo.rs
Друштво српских домаћина за Семберију подигло Спомен плочу погинулим браниоцима Отаџбине у Априлском рату 1941.
- Детаљи
- Прегледано: 45
.jpg)
Чланови Окружног одбора Друштва српских домаћина за Семберију подигли су у Бијељини Спомен плочу посвећену погинулим припадницима Првог јуришног четничког батаљона Војске Краљевине Југославије који су 12. априла 1941. године пружили херојски отпор припадницима немачког Вермахта. Немци су у Априлском рату 1941. године најпре бомбардовали војни аеродром Војске Краљевине Југославије у Бијељини а потом извршили десант. Немачким десантним јединицама храбро су се супротставили припадници Првог јуришног четничког батаљона. Захваљујући члановима Друштва српских домаћина за Семберију, ови храбри српски борци који су положили живот за Отаџбину, сада имају своје Спомен обележје које се налази на гробљу у Бијељини, на месту где почивају њихови земни остаци а које је откривено 12. априла 2026. године на годишњицу овог догађаја.
Априлски рат 1941. године је у званичној историографији СФРЈ, у складу са тадашњом владајућом идеологијом, био погрешно представљен и интерпретиран са неистинитим оценама и закључцима који су сугерисали, да сем делова ваздухопловних снага, у Војсци Краљевине Југославије скоро нико није пружао отпор силама осовине које су напале Југославију. Стога ова Спомен плоча, коју је подигао Окружни одбор Друштва српских домаћина за Семберију, представља не само израз захвалности браниоцима отаџбине у Бијељини него и допринос откривању пуне истине о Априлском рату 1941. године.



ПОВЕЉА ЗАХВАЛНОСТИ
- Детаљи
- Прегледано: 58

