САЈАМ ЕТНО ХРАНЕ И ПИЋА 04. децембар – 07. децембар 2025.
- Детаљи
- Прегледано: 19
На 19.САЈМУ ЕТНО ХРАНЕ И ПИЋА на штанду ДСД излагачи су и ове године били Владан и Љубица Јаковљевић - произвођачи меда из Лознице.
ГАЗДИНСТВО РАЈЧЕВИЋ са домаћицом Милицом, који се бави производњом природних сокова и прерађевина од воћа и поврћа. Ове године је Миличино газдинство добило Специјално Признање Сајма за природни сок од купина.
Произвођач хладно цеђеног јестивог уља од сунцокрета Даника Пап, КРЦКАВО СРЦЕ такође је добио Специјално Признање Сајма за квалитет уља.
Први пут ове године је учествовало Друштво за производњу, прераду, откуп и паковање лековитог биља ТИЛИЈА из Ужица са разноврсним чајевима.
Етно домаћинство МАЛИ РАЈ које промовише сеоски туризам и народно стваралаштво из села Липовац, недалеко од Крушевца и традиционално, Зоран Сакић са јастуцима од хељде.
Специјални гост другог дана сајма била је Ученичка задруга „Опленачка визија“ из средње школе“Краљ Петар I“ из Тополе са својим џемовима и сувенирима.
Представнице ДСД са Косова и Метохије са Данијелом :
Трећег дана сајма са посебнним задовољством гости Друштва српских домаћина, на позив председника Управног одбора професора др Миладина Шеварлића, били су ПИТОМЦИ ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ.
Линкови за цео догађај који је приређен на сајму :
https://youtu.be/jKJA5__JLec?si=tkNiQT9GMO6KKwZp
У пратећем програму Сајма у организацији ДСД и СПИТС-а одржана су предавања на теме :
У четвртак, 4.децембра Мсц. Небојша Цинцовић члан Савеза пољопривредних инжењера Београда и др Јелица Цинцовић из Центара за размену знања, Београд представили су су пројекат Агромрежа + интерактивна платформа за развој газдинстава и прерађивачких младих предузетника.
Дипломирани инжењер технологије Иван Смајиловић, одржао је предавање на тему Аутентичност хране и закон о безбедности хране у Србији
Линк предавања: https://youtu.be/4U0bMIeSbMw?si=ORHtjCPphf7_CzhD
У суботу, 6.децембра, власница Органске фарме ЛАФ, Драгица Остојић је из свог искуства објаснила процесе производње органске пољопривреде.
Линк предавања: https://youtu.be/ZvXDPp82rSY?si=SBJLjqOSe7YwuVGB
Последњег дана сајма, у недељу 7. децембра, проф. др Миладин М. Шеварлић, председник Управног одбора Друштва српских домаћина и архитекта Жељко Утвар, чувар народног блага Србије, одржали су предавање на тему „Ћирилица у афирмацији српске етно хране и пића“
Предавање је на линку: https://youtu.be/FdfJEoALKhE?si=-hL1BXFTfbLm0YEs
Бели Анђео за страдални палестински народ
- Детаљи
- Прегледано: 16
САЈАМ ЕТНО ХРАНЕ И ПИЋА 04. децембар – 07. децембар 2025
- Детаљи
- Прегледано: 14
ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ
04. децембар, четвртак
Етно двориште, хала 2, ниво ц
10:00-10:35 Дочек гостију и званичника са Косовском струганом погачом и сољу
10:35-10:45 КУД „Диша Ђурђевић“ млади ансамбл, Вреоци - Сплет народних игара из Шумадије
10:45-10:55 Певачка група „Традицијом кроз векове“ -
Сплет пригодних изворних народних песама
10:55-11:00 Здравичар Драгиша Симић - Здравица за живот, љубав, братску слогу и рађање
11:00 Свечано отварање 19. Сајма етно хране и пића
13:00-14:00 Мсц. Небојша Цинцовић и др Јелица Цинцовић - Центар за размену знања, Београд: Агромрежа+ - Интерактивна платформа за развој газдинстава и прерађивачких предузетника.
15:00-16:00 КУД „Десанка Ђорђевић“ – Чукарица, Београд: Сплет игара из околине Београда, Црне Траве, Куманова, Велике Фоче, Жагубице и Влашке игре
05. децембар, петак
Етно двориште, хала 2, ниво ц
12:00-13:00 Задружни савез Србије и Земљорадничко сточарска задруга „Бујановчанка“, Бујановац- „Производња органског ђубрива од овчије вуне“
13:00-14:00 Задружни савез Србије и удружење „Агропрофит“ Нови Сад:„Товно говедарство у систему крава теле“
14:00-16:00 Др Дајана Ковач, Александрија Фрушка Гора: „Функционална храна нове генерације: спој традиције и биотехнологије у безглутенским производима“
Дипл. инж. Живорад Цветковић, Институт за лиофилизацију, Ваљево: „Економске и прехрамбене предности лиофилизације хране и пића
17:00-18:00 Презентација производа здраве хране и пића удружења: „Традиција кроз векове“, „Ризница“, „Чувари српске традиције“, „Кућа тамјана“ и газдинства Радмиле Симић
06. децембар, субота
Етно двориште, хала 2, ниво ц
13:00-14:00 Драгица Остојић: Органска фарма „ЛАФ“ – од идеје до задовољних потрошача
14:00-15:30 „Маја медија“: „Органска производња у Индији – храна и здравље у Ајурведи“, предавач Бранко Чичић; „Органска производња у Србији“, Зоран Митровић; Неформална мрежа еколошки освешћених удружења, компанија и појединаца „Зелена искра“, „Органском производњом до економског просперитета заједнице“, Јелена Ђикић, Зоран Митровић
17:00-17:10 Јовица Панић: „Азбуквар – Теслино коло слова – ћирилица“
17:10-18:00 Драгиша Симић, Олгица Стевановић, проф. др Драган Батавељић: „Народна традиција и обичаји, здравица као нематеријално културно наслеђе и српско писмо – ћирилица“
07. децембар, недеља
Етно двориште, хала 2, ниво ц
12:00-13:00 Арх. Жељко Утвар, чувар народног блага Србије; проф. др Миладин М. Шеварлић, председник Управног одбора Друштва српских домаћина: „Ћирилица у афирмацији српске етно хране и пића“
13:00-15:00 Фолклорни ансамбл „Александровац“ из Александровца
Певачка група са Косова и Метохије - Сплет песама са Косова и Метохије
Удружење жена „Моравички бисери“ - Приказ српске трпезе
15:00 Додела "ДИПЛОМА ЕТНО ХРАНА И ПИЋЕ - РОБНА МАРКА ИЗ СРБИЈЕ“
Београдски сајам
НЕИЗГЛАСАНА РЕЗОЛУЦИЈА У СКУПШТИНИ О ЈАСЕНОВЦУ
- Детаљи
- Прегледано: 13
Проф. др Миладин Шеварлић, Председник Управног одбора ДСД је учествовао у панелу "Јасеновац под српским тепихом", са осталим саговорницима, зашто је Скупштина Србије одбила расправу о резулуцији о геноциду у Јасеновцу.
Линк панела: https://youtu.be/zFBd7eumeOo?
Поводом рођендана Љиљане Браловић Удружење Чачана у Београду
- Детаљи
- Прегледано: 17
На данашњи дан пре 59 годинa, 19. новембра 1966. године, у Чачку је рођена наша позната књижевница госпођа Љиљана Браловић. Љиљана живи и своје виђење света у стихове прелива у подсувоборском селу Прањани код Чачка. Креће се и ужива црпећи инспирацију међу процветалим шљивицима и облацима, спотиче се о месечину, болује све ране својих сељака и тухо тугује због изумирања српског села. Љубав према поезији и прози држи је још од гимназијских дана. Објављује од 2000. године и за то време издала је једанаест књига. По њеним приповеткама "Детелина на прочевљу" и "Вериге", снимљени су етнографски, документарно-играни филмови. Госпођа Браловић чланица је Удружења књижевника Србије, почасни је члан Друштва књижевника за Косово и Метохију, Књижевног друштва "Запис" из Горњег Милановца, Вукове задужбине, Друштва српских домаћина, Равногорског покрета и Кола српских сестара.
Љиљана Браловић досада је објавила следеће књиге поезије, прозе, дечјих драма: "Птице су створене да лете" (песме, Доситеј, Г Милановац, 2000.), "Далеки корени" (песме, КД "Запис", Г. Милановац 2002.), "Балада заборављеноме", песме, КД "Запис", Г. Милановац, 2003.), "Човек и зид", песме, КД "Запис", Г. Милановац, 2005.), "Очи које ме траже", песме, Српска књига, Рума, 2007.), "Није Луда луда", дечје драме, Жиравац, Пожега, 2009.), "Приче испод ожиљака", приповетке, Легенда, Чачак, 2011.), "Завет и обећање", песме, Лио, Г. Милановац, 2014.), "Лајем не престајем", приповетке, Књижевна задруга Српског националног савјета, Пљевља, 2016.), "Звона Светог Симеона", песме, Глас Србије, Краљево, 2017.), "Човечице", роман, Глас Србије, Краљево, 2019.).
У свом последњем роману "Човечицe" из 2019. године Љиљана се бави српским женама које су очувале српску кућу и окућницу у периоду од Балканских ратова, па све до НАТО агресије на Косову. У суштини Човечица представља човек-жену, то јест жену направљену од најчвршће, најбоље и најчеститије људске грађе. Као младе удовице нису се предавале и падале у очај. Љиљана нам приповеда како су те жене-мајке "жениле своје синове иако им је тек понека маља засенчила горњу усну. Морају деца да се рађају, светиња живота и светост огњишта морају се очувати...“. Такве је Човечице, може се веровати, имао на уму и Свети Владика Николај када је говорио о мајкама "које су волеле своју децу више но себе и своју отаџбину више но своју децу" и које су "знале једну од највећих вештина овога света – да од детета створе херојски јака и карактерна човека".
Удружење Чачана у Београду поносно је што у госпођи Љиљани Браловић има поносног чувара и хроничара историје, културе, традиције и обичаја нашег краја. Надамо се да ћемо ускоро, када то епидемиолочки услови дозволе, имати прилику да је угостимо у Београду. Још једном јој преносимо своје честитке за њен рођендан уз жељу да јој године које долазе донесу још пуно плодоносне уметничке инспирације.
ИМА ЛИ ГЛАСА ОД ЗЕМЉЕ СРБИЈE Љиљана Браловић
Гласни се Србијо!
До јуче си била дика:
Храбра, часна, христолика.
Ко те данас лажима убио?
Устани, усправи се,
проговори, збаци синџире.
Ћутиш а све гори.
Дана нема пред нама,
голет нам на рамена пала
иако је гора давно олистала.
Ђурђевдан је, буде се хајдуци,
гласни се као гладни вуци,
збаци окове обмане, време је потоње.
Хеј, глувонема Страдијо, бестрагијо, крвопијо!
Патнице моја међу рововима,
омеђена гробовима,
настањена робовима.
Видеш ли венце од суза
што исплетоше мајке
косовских мученика,
и стрељаних ученика
и оне мајке јединаца, Шумадинаца,
што костима подупиру
сремску раввницу?
Е Србијице, краткопамтилице, незахвалнице,
огласи се, усправи се.
Наши животи нису наши,
знаш ли?
Нису у кућама, селима и градовима -
ено их леже у рушевинама
цркве Самодреже,
у Дамљановој руци у Вујадиновој муци,
у срцу Југовића мајке.
Наше главе нису на раменима,
ни на земљи, ни на небесима,
ни у торбама нису:
Ено их узидане у ћеле кулу у Нишу.
Дишу кости предака и ослушкују:
Не чују Србију.
Ако се не огласимо још данас –
знаће да није вредело гинути за нас.
Востани Сербије...
БРАТ МИ У ПОХОДЕ Љиљана Браловић
Када село обуче недељу,
и Цвети изненаде капију,
мој брат на леђа пригрне пролеће,
за шајкачу задене свитање,
па оседла прашњаве друмове
да ми на крсно име донесе весеље.
Прва га угледам како изгрева иза брега:
главу наслонио на облаке,
раменима обрао видике
па га пуна кућа, авлија и село.
Смањило се за леђима пола Србије,
задрхти пут и покривач авлије
кад кораком поцепа ћутање:
Срећна слава, домаћине!
Сејо, ево за децу и тебе
комад детињства и успаванке мајчине!
Здравица и благослов за тебе, зете!
Па у врх софре отпочне беседу
од које намах процветају воћњаци,
разлистају барјаци по зидовима,
поздрављају новог Христа
што седи сред мог Јерусалима,
а воштаница замирише медовином
док се окреће колач поливен вином.
А када на одласку за брег зађе,
одвуче за собом детињства лађе,
остави оне дебеле конопце,
што их зову пупчане врпце,
да од њих испредам чекање
до неке друге Цветне недеље.
ВИДОВДАН Љиљана Браловић
На Видовдан видову траву,
праву веру, образ и срце
на сунце зором износим.
Пробудим кћер уснулу,
шаљем је бистром извору
у крчаг воде да захвати,
можда ће опет требати
Косовка девојка Србији.
На Видовдан рано ураним,
уље у кандило приносим,
кошуље сину доносим,
умесим чесну погачу,
можда га Кнез позове
на равно Косово поље.
Ако му устреба синова,
Милоша, Ивана, Милана,
да ми гладан не оде.
На Видовдан озорим,
гором песму расточим,
не би ли ме чула царица,
пресвета наша Милица,
можда ме јутром зазове
да растерујемо гавране
низ поље као сејмене,
семе им се црно затрло.
На Видовдан не чекам:
обувам бесмртне опанке,
кораке уз небо управим,
веру пред Бога износим
и још се јаче помолим
за смртне и бесмртне.
Видовдан да нам осване,
тамо где је свитао и раније.
