СА ДОДЕЛЕ

Детаљи

Прегледано: 636

У згради Председника Републике, 5. фебруара 2019. године, по 55 пут додељена је највећа национална награда - ВУКОВА НАГРАДА за 10 најзаслужнијих појединаца и институција који су у 2018. години допринели развоју просвете, културе и науке у Србији и свесрпском културном простору у свету, као и три ПОСЕБНЕ ВУКОВЕ НАГРАДЕ - имена добитника су на ПОЗИВНИЦИ у прилогу.

Међу награђенима је и БРАТИСЛАВ ПЕТКОВИЋ - председник Градског одбора ДСД Београда!

Братислав Петковић, редитељ и драмски писац, дипломирао је режију

на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, у

класи професора Хуга Клајна, 1972. године, представом „Разбојници“

Фридриха Шилера. Представа је играна на сцени Београдског драмског

позоришта, где су извођена и његова дела „Спортинг лајф“ и „Каскадер“.

Поред режије, бави се и писањем драмских текстова од којих је већину

сам режирао. Члан је Председништва Удружења драмских писаца Србије

и суиздавач едиције „Савремена српска драма“. Такође, председник је

Заједнице Музеја науке и технике.

Оснивач је и директор Музеја аутомобила у Београду 1994. године,

где је основао и прво приватно позориште ‐ камерну сцену „Модерна

гаража“. На сцени „ Модерне гараже“ игране су његове представе: „Гран

при“, „Легија части“, „Цветови зла“, „Митровдан“ који је премијерно изве‐

ден на сцени „Мадленијанума“. Драме су му извођене на радију и теле‐

визији („Албатрос“, „Цветови зла“, „Милунка Савић“). Такође, бавио се

и писањем сценарија за филмове „Заборављени Гран при“ и „Београдски

фантом“. Удружење драмских писаца објавило је књигу његових сабраних

драма.

Године 2012. и 2013. био је министар културе и информисања у Влади

Републике Србије. За време његовог министарског мандата отворена су

четири реновирана музеја: Музеј српске православне цркве, Историјски

музеј Србије, Музеј Вука и Доситеја и Милошев конак у Топчидеру.

Учесник је и председавајући многих жирија. Добитник је више

награда и признања, од којих посебно треба истаћи Нушићеву награду и Златни Беочуг.

РЕЧИ ЗАХВАЛЕ  ПО ДОДЕЛИ ВУКОВЕ НАГРАДЕ

ПЕРО ЗУБАЦ

         У есеју „ВУК И ИНОСТРАНСТВО“ , из давне 1947. године, Иво Андрић, први добитник Изузетне Вукове награде,у уводном пасусу је записао:

          „ Вук није био први који је дошао на мисао да заинтересује иностранство за судбину српског народа и да га упозна са његовим умотворинама, али он је био први и једини који је нашао прави пут до тога циља и који је имао снаге, истрајности и вештине да оствари такве замисли, иако је мало помаган и често ометан и од оних који су по свему били позвани да га помажу у томе.“

           Речи захвале за признање које смо добили каним да усмерим на захвалност људима , који су личним ауторитетима и самопрегором и упорношћу, сачували Културно просветну заједницу у временима када је мењано и оно што се мењати уопште није требало и  који су ,  имали снаге истрајности и вештине да остваре такве замисли, одбране изузетног значаја Културно просветне заједнице Србије иако су мало помагани и често ометани и од оних који су по свему били позвани да им помажу у томе.

             А престижна и неодмењива Вукова награда Културно просветне заједнице Србије додељује се појединцима и организацијама за значајне резултате у истраживању народне ризнице и унапређењу културе, образовања и науке у  Србији. Сви ми смо , уверен сам, радили колико смо могли и колико смо умели да бар зрном злата или одсјајем сребра допринесемо народној ризници. И ово високо и драгоцено признање , надам се, прихватамо као подстрек да истрајемо, колико можемо и колико будемо умели у трагању за смислом стварања.

          И како је наш Вук Стефановић Караџић једном, како само давно, рекао:

             „ У свима овијем пословима, главно је ,или управо рећи једино, моје намјереније било корист и слава народа нашега.“

             И наше Вуче.

    Београд,5.2.2019.