Активност ДСД ОКО Ужице
- Детаљи
- Прегледано: 764
Трибина:
1. Допринос института за воћарство на унапређењу воћарства;
Садни материјал и технологија гајења воћа
Предавач: др Милан Лукић – директор Института за воћарство Чачак
2. Технологија производње ракије од воћа
Предавач: др Бранко Поповић – Институт за воћарство Чачак
„КО СЕ СЕЛИ ТАЈ СЕ НЕ ВЕСЕЛИ“
Крај старе и почетак нове године у нашем друштву обележила је селидба из клуба Друштва српских домаћина. Због чињенице да је зграда општинске самоуправе продата морали смо се преселити у нове просторије које нам је доделила општинска самоуправа.
Наш рад у новим просторијама исти је као што је био у бившем клубу. Сваког четвртка просторије су отворене за чланове друштва и заинтересоване грађане, са тим што смо сада унели и новину да се сваког првог четвртка у месецу одржава једна интерна трибина где предавачи презентирају актуелне садржаје нашег града у којима наше друштво жели, хоће и може да да допринос.
Исто тако, у новим просторијама смо и одржали годишњу скупштину Друштва српских домаћина. Као и увек на њој је био представљен рад у претходној години уз учешће присутних чланова друштва и њихово мишљење о том раду. На скупштини је такође фокусиран и програм рада нашег Друштва у наступајућој години, који се не разликује од онога што смо послали главном одбору Друштва српских домаћина као план рада нашега друштва у овој години.
Иако закаснила због оправданих разлога, наша прва јавна трибина у овом граду изведена је врло успешно и запажено.
У препуној свечаној сали Привредне коморе / преко стотину присутних/, поздрављајући предаваче и присутнр председник друштва између осталог рекао је да је ова трибина подигнута из два разлога: 1. као Друштво које негује традиционалне вредности наше културе сматрали смо да је потребно да вечерас буде речи о ракији. Сви народи света имају своје основно пиће уз које се спроводе традиционалне вредности живота и културе тога народа. Код нас динараца то је ракија. Њу је у садржај наше цивилизације са благословом препоручио Свети Сава. Његова препорука конзумирања ракије била је само једна чаша. Интересантно је да се осам векова после његове смрти и данас од стране највиших светских познаваоца дејства алкохола на људско здравље препоручује једна чаша жестоког пића која малтене благотворно делује на људски организам.
2.Други разлог је био упознавање присутних о потребама правилног спремања воћа за печење ракије и сама технологија процеса печења, чувања и сервисирања ракије.
Било је то уз богату илустрацију од стране предавача, једно прикладно излагање о ономе што многи нису знали довољно. Посебно је било значајно што смо сазнали да је правилно служење ракије чинити у чашама за коњак због тога што се при таквом сервисирању отварају могућности уживања у пићу јер до изражаја долази и изглед, укус и мирис ракије за разлику од њеног служења у сатлуцима и малим узаним чашама. Значајно је то и због чињенице што се ми лаганим ходом, али полако и сигурно, укључујемо у презентацији својих вредности на светској сцени у конкуренцији светски познатих пића ( коњак, виски и водка). Поред технологије печења ракије предавач др Поповић посебно је истакао чињеницу да је за квалитет ракије важно и поднебње на коме се производи воће за ракију. Посебно је истакао квалитет ракије из Полимља и Ужичког краја, као и нашу домаћу сорту шљиве јакљанку од које се производи далеко позната брендирана ракија овога крака БАЈНОБАШТАНСКА КЛЕКОВАЧА.
Директор Института за производњу садног материјала воћа у Чачку др Лукић говорио је о могућностима добијања садног материјала за потребе заинтересованих. Исто тако у својој презентацији говорио је о достигнућима овога института и доприносу института у подизању нивоа квалитета и садржаја производње воћа у Републици Србији. Напоменуо је такође да је институт због свог квалитетног и великог доприноса од стране Републике добио значајна признања.
На нашој трибини била је присутна и локална телевизија. Нисмо пропустили прилику да поздраљајући присутне и предаваче пошаљемо поруку Друштва српских домаћина да је наш град у веома тешком стању што се тиче еколошке средине /загађеност ваздуха/ посебно је актуелна чињеница да удишемо ваздух на граници дозвољеног садржаја, а кроз центар града поред највеће осмогодишње школе у граду пролази магистрални пут за Бајину Башту то је проблем који не може да реши локална самоуправа. Као прави српски домаћини који размишљају здраво о сваком кутку своје земље очекујемо да на томе плану покажу помоћ и републичке институције у чијој је компетенцији овај проблем.