ДСД подигло је спомен бисту Вуку Бојовићу

У селу Зминица код Жабљака деветнаестог јула ове године је обиљежена слава храма светог мученика Георгија и у исто вријеме откривен споменик Вуку Бојовићу.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије служио је свету литургију уз присуство свештенства, представника Српског националног савјета, Друштва српских домаћина као и оних који су пореклом везани за дурмиторски крај. Након свете литургије окупљенима се речима беседе обратило његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије који је истакао да је наша вера узвишена и света, она која формира душу, биће и заједницу. “Иако су наши преци живели у несрећама држали су веру изнад свега. А како се ми односимо према нашој вери. Не би тако ни дурмиторски јунаци показали чуда у јунаштвима да у њиховим срцима није пламтила вера”, казао је он.

Након свете литургије, свечано је откривена спомен биста Вуку Бојовићу у присуству чланова породице, братства Бојовића и окупљених. Покојни Бојовић је водио порекло управо из села Зминица код Жабљака. Спомен бисту Вуку Бојовића подигло је Друштво српских домаћина јер је Вук Бојовић био потпредседник овог Друштва.

“Основна мисија Вука Бојовића док је био на земљи била је да материју коју му је доделио Бог непрекидно претвара у дух. Са тим духом смо се дружили деценијама, са њим смо упознали Зминицу, Жабљак и Дурмитор, кањон Таре, Подгорицу и Никшић”, рекао је др Душан Станојевић у обраћању окупљенима.

Доктор Божидар Бојовић је у свом говору истакао да је ово био велики дан како за наше племе и братство тако и за дурмиторски крај. Миладин Шеварлић, члан управног одбора Друштва српских домаћина, се захвалио присутнима истакавши да је велика част била познавати Вука Бојовића који је много тога учинио како за то удружење тако и за српски народ и државу.

Иначе Друштво српских домаћина основано је 2002. године на Видовдан у Коштунићима, са циљем да се поврати углед српског домаћина, који је, због политичких промена насталих након другог светског рата, занемарен.

 

 

Прочитајте песму "Вуковање" коју је написала и поред Вукове бисте на Жабљаку говорила песникиња Љиљана Браловић из села Прањани, општина Горњи Милановац, чланица Друштво српских домаћина.

 

ВУКОВАЊЕ

 

(ВУКУ БОЈОВИЋУ)

 

Не знам куд однесе главу Вуче?

Образ си нама оставио.

Образ и јесте за у људе,

да у њему огледну

ако имају шта;

лице или заблуде худе,

празником када пођу у цркву,

пред Богом теби или себи да суде.

 

Није живот од крштенице

до смртовнице Вуче!

Одласци и доласци -

све је то за пролазне.

Ти обилазиш и даље

,,Врт добре наде,,

Зидинама Калемегдана

рецитујеш ,,Црвеног бана,,

и људујеш међ анђелима

као што си вуковао међ људима.

 

На тебе нису режале звери

 већ људи.

Растрзали те испод ребара

за мало ничега, због свага.

За тебе је дан два пута

обилазио васељену,

година трајала ко обичне две

а све то није по вољи злих

па им сметало што због њих

ни свануло не би како треба.

 

Упали светло горе

где се гнезде птице,

да те можемо наћи

када нам вера заспи,

и рамена од ћутања уморе.

Појавићеш се, знам,

са шареним осмехом

окаченим о бркове,

заблуде овоземаљске да разбије,

и сликама Дурмитора извајаних

у најубојитије драмлије.

                                                  Љиљана Браловић

 

Погледајте фотографије са догађаја.

Фотографије и текст су преузети са сајта "Српске новине ЦГ".

 

Додатне информације