ПОРТРЕТИ СРПСКИХ ХЕРОЈА ИЗ I СВЕТСКОГ РАТА

Детаљи

Прегледано: 875

О херојској борби српског народа, јунаштву ратника и њихових вођа пише историја.

У Друштву је наш уметник – сликар Синиша Лабус сликом осветио лик светских хероја у Првом светском рату.2014. године навршило се 100 година од почетка I светског рата. ДСД као организација основана са циљем очувања и унапређења српске историје, културе и традиције је на разне начине обележила тај јубилеј. На састанку преседништва странке уз присуство председника Нићифора Аничића, рођена је идеја да се најзначајније војсковође српске војске овековече и презентују на уљаним портретима. Идеју су подржали сви чланови председништва, а посебно је пројекат подржао Вук Бојовић, подпредседник друштва.

Да би пратили хронолошки ред значајних личности у одвијању тока I светског рата, ДСД се определио да се прво израде портрети двојице Војвода и Мајора. Израда портрета поверена је члану ДСД, уметнику Синиши Лабусу. 

Јунак церске битке Војвода Степа Степановић, други Војвода по старини, одбио је први напад аустроугарске војске на Церу у августу 1914. године. То је била прва савезничка победа у првом св. рату уопште, која је прослављена у целој Европи. Војвода Степа је остао упамћен у народу као учесник свих важнијих битака од 1912-1918. године, омиљен као надасве скроман човек из народа.

Војвода Живојин Мишић као начелник прве армије је извео генијалан стратешки маневар и извојевао велику победу у колубарској битци, за коју је одликован чином Војводе. Данас се стратегија и тактички маневар колубарске битке изучавају на многим војним академијама широм света. Војвода Мишић је био и визионар јер је приликом стварања југословенске државе указао Регенту Александру на све опасности тог чина  по питању прихватања хрвата у новонасталу заједницу.

Мајор Драгутин Гавриловић је херој одбране Београда, а његов говор упућен браниоцима у којем им поручује да су избрисани из бројног стања и да њихови животи више не постоје, те их позива у коначну победу за краља и отаџбину, је постао један од најчувенијих ратних говора у војној историји уопште. Готово читава војска у тој битци је изгинула, а сам Мајор је био тешко рањен.

Војвода Радомир Путник је први српски Војвода и начелник Генералштаба војске Србије у три везана рата, човек који је у највећој мери поставио темеље структуре и организације српске војске. Главни креатор општег војног плана и стратегије, нажалост није дочекао крај великог рата, јер је умро у Француској 1917. године.

Војвода Петар Бојовић добија ово звање заслугама које је остварио командовањем српском војском у пробоју солунског фронта 1918. године, када је Србија након стравичне голготе  коначно ослобођена и изашла из рата као победник.

Ове војсковође су и репрезенти милиона српских сељака који су свој живот положили на олтру отаџбине и чије име и дело никад не сме бити заборављено.

ДСД је  комплетирањем портрета ових славних личности желело да хероје ратова за ослобођење сачува од заборава и да подсети све грађане Србије какав су трновит, јуначки и слободарски пут прешли наши дедови да би Србија била слободна и независна. Све ове великане красиле су заједничке особине: посвећеност свом позиву, искрени патриотизам, слободарски дух, скромност и одвојеност војних послова од политике. Јунаштво и разборитост коју су показивали на бојном пољу никад нису користили да би остварили било какве личне или политичке циљеве. Таквим својим односом према отаџбини и народу, утрли су пут и показали свим будућим генерацијама како се домовина чува и воли.

ДСД смарта да је посебно у данашње време важно да Србија има такве светле узоре из скорије, познате историје, који на личном примеру показују колико је важно у било којој прилици остати поштен, достојанствен и свој. Посебно у ово време политичких недоследности, превирања  и опште хипокризије националног духа, евокација успомена на ове хероје има посебно дубок и обавезујућ смисао.

Поседовањем колекције портрета српских великана, ДСД је направило корак ка легату који ће остати за наредна покољења. Колико је познато, овакву уметничку збирку српских ратника нема ниједан музеј, галерија или легат у Србији. Досадашња и будућа излагања ових дела умногоме ће подсетити на прошлост и афирмисати патриотско удружење Друштво српских домаћина.