Симпосион "Да ли нам треба нови Закон о породици?"

Детаљи

Прегледано: 1038

Дана 26. фебруара 2015, када Српска црква слави Светог Симеона Мироточивог, оца Србије, предузимљиви чланови Одбора „Друштва српских домаћина“ из Вршца, на чијем челу је Горан Орлић, са благословом владике банатског Никанора, организовали су трибину „Да ли нам треба нови закон о породици“, на којој су учествовали др Миша Ђурковић са Института за европске студије, Зоран Миливојевић, психотерапеут, и публициста мр Владимир Димитријевић, који је говорио о хришћанском схватању  породичне кризе.

 Тема је привукла у салу Народног позоришта више од 400 посетилаца. Миша Ђурковић је истакао да је одбрана породице црвена линија коју фанатици евроунијатства не смеју прећи. Покушај да се уведе нови Грађански законик креће од средине прве деценије овог века, а заступници антипородичних ставова, попут оног који педагошко кажњавање детета изједначава са злостављањем, јесу Сорош правници и Сорош психолози. Ђурковић је истакао да је код нас пад прираштаја огроман, и да смо од пописа 2002. до пописа 2011. имали губитак од 350.000 људи, па ће накарадно законодавство још више допринети паду прираштаја. Од Вршца до Пирота у Србији постоји нека врста „белог појаса“ где је за свега девет година петина становништва мање између два пописа. У уводној беседи владика Никанор је истакао да је породица мала Црква, и да ниједан закон, па макар се он звао грађански, не може да буде изнад закона Божијег.

Психотерапеут Зоран Миливојевић је доказао да се људи васпитавају љубављу и дисциплином. Мала деца сматрају да је корисно само оно што је пријатно, а родитељи их васпитавају тако што показују да корисно није увек пријатно. Одредница „ово мораш“ код детета формира радне навике; „ово не смеш“ поставља му границе слободе у понашању; а казна је начин на који родитељ понекад показује свој ауторитет да би дете из „биологије“ превео у „социологију“. Родитељска надређеност није џелатска, него педагошка; сама реч „надређеност“ потиче од речи „ред“. Наше традиционално васпитање подразумева спој љубави и дисциплине, док је на Западу вековима била дисциплина без љубави, због чега су они, од средине 20. века, кренули у другу крајност – љубав без дисциплине. Од 1979. у Шведској је донета забрана физичког кажњавања – тамо је био огроман број крвничких премлаћивања деце, кога код нас није било. Још увек нема разлога да се поводимо за западним законским моделима кад у нашем друштву никад није било таквог односа према деци. Миливојевић је истакао да телесно кажњавање није злостављање, и да је оно дозвољено, између осталог, у преко 150 земаља, међу којима су САД, Канада и Швајцарска. Тамо је законски дозвољено да се деца од 2 до 12 године кажњавају ударцима отвореном шаком по задњици.

Родитељ НЕ МОРА да физички кажњава дете, али мора да има могућност да га, ако затреба, казни. Ако држава уведе закон о забрани кажњавања, деца ће постати цинкароши својих родитеља, а родитељи сасвим немоћни. Тако ће у нашем друштву, као и на Западу, расти патолошки нарциси. Биће довољна комшијска сумња да се покрене државни механизам мешања у породицу. Државни службеници ће, начелно, родитељу приступати као кривцу. Развиће се огроман антипородични бизнис и паралелни тоталитарни „правни систем“: од разних агенција и НВО до хранитељских породица, сви ће бити против оца и мајке, а тобож на страни детета.

„Друштво српских домаћина“ решило је, на нивоу Србије, да крене у кампању за потписивање петиције која ће породицу бранити и одбранити од насртаја новог тоталитаризма.

Видео са симпозиона можете погледати на овом линку.

Погледајте фотографије са догађаја.