ПОЗИВНИЦА
- Детаљи
- Прегледано: 363
Др. Вишеслав Симић: Брату Русу (а и себи за подсећање)
- Детаљи
- Прегледано: 353
Др. Вишеслав Симић: Брату Русу (а и себи за подсећање)
5 маја, 2022
Драги НН
Иако сам око четврт века млађи и много мањег интелектуалног калибра и учености од Вас, усуђујем се да Вам упутим неколико савета и препорука јер, као Србин, доживех искуство са Западом које је око 200 пута дуже од оног које Ви доживљавате током ових 60-ак дана од Руског Воскресенија и Самоубиства Запада, започетог 24. фебруара 2022.
Једнога дана, у победничкој будућности, свега овога ћемо се сећати као наука о томе како се калио челик, и да само слободни, добри и часни људи могу да размењују мисли, осећања и дарове, док се превртљивци, кукавице и лопови сломе под тежином својег заједничког зла и лажи.
Пре три деценије сам проповедао мојој српској сабраћи (а и многим Русима у Вашингтону, где сам тада живео) да се Београд и Србија (а и Москва и Русија) бране у Крајини. Ипак, дозволили смо да падне у шаке Нацистима. Зло је победило тада па се сада сво Српство нагони на Источни фронт против Русије свим марионетским владама које је Запад поставио по историјским српским земљама на Балкану. Видећемо да ли су Руси и Русија научили наук да данас Свјатаја Рус нема простор за повлачење ван Украјине…
Желим да Вас подсетим да није само Ганди био тај који је проповедао цивилизацију и човечанство засновано на ненасиљу већ да је постојала и истинска древна цивилизација, читаво човечанство тог доба, позната као Винчанска, са прастановницима Балкана и прецима данашњих Срба и Руса, који су неговали, развијали и одржавали ненасилан и сорабски начин живљења у сливовима Мораве, Саве и Дунава, током 2 миленијума, пре него што су насилничке цивилизације Грчке и Рима завеле човечанство на стрампутицу која га је довела до данашњег НАТО-вског глобалног распусништва и злогласности.
Данашње елите Запада, и њихове државе биле су, од најранијег доба, утемељене на похвалама и награђивању превртљивости, пљачке, понижавања и израбљивања Другог – било то кроз тројанске и римске митове, конкистадорско ”покрштавање” народа Новог света, или англосаксонско ”цивилизовање” ”домородаца” широм земаљског шара. Њихови главни градови су пуни блага и споменика достигнућа других народа, које су отели њима или једни од других. Крв и сузе теку њиховим венама а крици, роптање и јадиковке одзвањају њиховим умовима. Једини начин да Запад избегне излуђивање због тог мноштва људског страдања које је изазвао је било његово постављање самог себе изнад и изван домета тих Других, преображавајући себе у судију и пороту целог света док за себе увек има помиловање. Запад и даље верује да ће тако бити и убудуће…
Да се вратимо на Србе и наше недавно и садашње искуство са Западом, упоређујући га са оним што Ви и Русија трпите данас:
Док ово пишем, тек је око 60 дана од како се испољила помахнитала мржња. Одвратна је, и наноси бол, али је и оздрављујућа и разбуђујућа. Срби је трпе већ 200 пута дуже – око 12 хиљада дана материјалне оскудице и исто толико ужасних ноћи пуних сећања на невино страдале – преко три дуге деценије јавног и увредљивог блаћења, пљувања и пакости… Право библијско испуњено време једног поколења којим се означава и зрелост и спремност за остварење задатка који Бог поставља пред свој Изабрани народ, који је, после тешког искушења, спреман да угази стазу у нову будућност.
Можда смо служили и као припрема за освешћење данашњих Руса, запањених и згранутих бујицом лажи и увреда, како би могли да се суоче и да претрпе непрестане и смртоносне нападе Запада, користећи наше искуство у преживљавању, које нас је ојачало и опаметило тим више што су напади и увреде били јачи, и што смо усамљенији (напуштени и од Русије под јељциновштином) страдали.
Дакле – не упадајући у Западну већ постављену замку генерализације и стереотипа, морамо да препознамо и прихватимо да је стварност то да западњачке убитачне и бесрамне политичке и социо-културолошке већине у тим државама захтевају уништење Русије, али и да одамо почаст и да изразимо захвалност сваком скупом појединачном одступању од норме. Ово друго је много лакше јер је једва приметно и статистички је занемарљиво, али је стога и непроцењивије драже.
Било би тако (западњачки!) лако и разумљиво да се, на пример, Пољаци назову глупима и самоубилачки настројенима, да се устврди да су Немци опет тако отмено смртоносно покорни, да Хрвати настављају да се ваљају у својој крвожедној неопходности да се самопрогласе за жртве (не само као освајачи у Крајини већ и као добровољци у Украјини!), да муслимани БиХ доживљавају својеврстан врхунац психопатског мазохизма (иако су потпуно ошамућени присуством најчистијих муслиманских снага Чечена усред ”православне војске Зла”), да енглеско-амерички тандем опет ужива у свом англосадизму, да бездушна бирократија евросојуза и ОУН-а поновно кочи глобалну економију и друштвене односе, да је западна ”академска” заједница поново слуђена својом scio-суицидном стултутократијом… Али, нећемо устврдити ништа од тога!
Просто ћемо установити стварност пред нама и видети да су западњачке једноумне хорде строго постројене у самонадзируће комшијске водове, у чете за одмазду пословних људи без савести, у казнене пукове немилосрдних чланова друштвених мрежа, док оно Колективно Ја Запада faire les yeux doux према интерконтиненталним супремацистичким вашингтонским убицама и пљачкашима, малоумно се смешећи на њихове приче о furtum-будућности абракадабраичних финансија, док запевају клетве и враџбине, бацајући их на Путина и Русију, буквално здружујући опчарана мноштва у Сатанску Цркву, најмилију и најодговарајућу безверним и богоборачким скупинама бивших људи, посвећених само трошењу и расипању.
Као што нагласих – ово искуство је и оздрављујуће и разбуђујуће – нарочито за самохвалну и пречесто заблуделу и самосажаљиву руску интелигенцију. Сада могу да се увере да није било ничег узвишеног или изванредног код западњачких академских елита, и да међу њима има много више Лисенка него што их је било у СССР-у. Могли бисмо се запитати и то: Шта ли би Лењин данас написао Горком о њиховим тврдњама да су ”мозак” Запада?
Сада, пред urbi et orbi[5], стоји неоспорна истина да се западна академска заједница свесно растала од прекрасне хуманистичке маште и стваралаштва како би себе утамничила у ужасне апсе мозгомучног ”Вокизма”[6], безразумне Политичке Коректности, и саму себе дала у ропство Владајућем Режиму, заборављајући на Науку и њен Метод, одричући се Испитивања, Истраживања, Претпоставки, Опита, и Закључака на основу Чињеница, а пригрливши уместо тога хитно извршење пресуда примљених без поговора од стране менталне поремећености, похлепне неукости и моралног безобзирја Слепог Покоравања Тиранији, постављеној на пиједестал за обожавање.
Данас чак и најтупљи руски заступник величања Запада мора да призна да је Запад на најглупљи начин преобратио свесно најкооперативнијег и најстрпљивијег руског лидера у последњих 100 година у покајничког непријатеља Империје Лажи. Такође – било који светски интелектуалац, који је остао критичан и моралан, и који је ужаснут смрћу и уништењем које доноси рат, мора да застане пре него што се придружи западној хистеричној оргији ”двоминутне мржње Русије” па да пита: Где су, БРЕ!, били сви они током 8 година домбаског пакла? Правог сребреничког геноцида? Криминалног уништења и окупације Србије 1999? Текућег холодомора у Јемену? Када је ”сила Добра у свету”[7] побила 500 хиљада ирачке деце? Када су Малвини отети? Када је извршено корпоративно чишћење Untermensch-а[8] широм Централне Америке? Када је НАТО силовао читаве државе током ”Пролећâ” по Блиском Истоку? Где су били вапаји током инквизиције Асанжа? Зашто се ћути о наступајућој глади и смрзавању европских маса за пар месеци због геноцидних одлука државних функционера НАТО-а и Евросојуза?
Не смемо заборавити ни оружане снаге Запада! Морамо увидети да је та ”најмоћнија војна сила коју је до сада видео свет”, као и њени послушници, обучавала ”про-демократске” снаге србомрзачких и русомрзачких ”савезника” да чине управо оно у чему је НАТО најбољи – исто оно што су те крволочне звери чиниле вековима: истребљивале беспомоћне жене и децу а разбежавале се пред наоружаним ратницима који су се борили за своју отаџбину, веру и род. Да ли се ико сећа Авганистана?!
Дакле – драги мој руски брате – усредсредите се на победу, и на ослобођење своје земље и свог народа, будите најјачи, па унапређујте своју државу, градећи нови свет у којем ће слободни, храбри, морални и добри људи отклонити услове за поновни раст пакленог рака Запада – све оне -изме којима је уништавао Човека и Људскост.
Само Победник то може!
Вишеслав Симић
ЈАСЕНОВАЦ 10.MAJ 2022. ГОДИНЕ
- Детаљи
- Прегледано: 362
Председник Управног одбора Друштва српских домаћина проф. др Миладин М. Шеварлић је 10. маја 2022. посетио Музеј и Спомен парк и у подножју споменика КАМЕНИ ЦВЕТ запалио свећу на којој су биле траке српске заставе и беле траке са текстом
ЈАСЕНОВАЧКИМ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦИМА (1941-1945) /ДРУШТВО СРПСКИХ ДОМАЋИНА
У књизи посетилаца Музеја ЈАСЕНОВАЧКИМ ЖРТВАМА проф. Шеварлић је написао следећу поруку:
Усташки логор ЈАСЕНОВАЦ (1941-1945)
Сиромаштво експоната за мноштво злочина!
Ово се не поновило никада, никоме и нигде!
Вечнаја памјат ЈАСЕНОВАЧКИМ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦИМА умореним у Усташком највећем логору у НДХ (шест пута веће површине од Ошвјенцима / Аушвица у Пољској) у коме је на 57 монструозних начина убијено око 700.000 Срба, 50.000 Рома и 20.000 Јевреја!
ГОВОР И АПЕЛ АКАДЕМИКА ВАСИЛИЈА КРЕСТИЋА НА АПРИЛСКОМ ПОМЕНУ ЈАСЕНОВАЧКИМ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦИМА - 28.04.2022. код Небојшине куле
- Детаљи
- Прегледано: 370
Поздрављам заједнички иступ преживелих логораша, више друштава, удружења, савеза и организација, који су организовали овај комеморативни скуп.
Ја данас нећу ништа да говорим о самом геноциду, јер о томе се зна много а није лако рећи нешто ново, значајно и непознато.
Немам намеру да било чиме подстичем и поджарујем мржњу и зле страсти, али као историчар осећам обавезу да кажем неколико речи о томе како се у Србији ми данас односимо према великим мученицима који су пострадали у геноциду почињеном у Независној Држави Хрватске.
Њих се сетимо повремено, приликом неких јубиларних датума, и онда се одужимо цермонијално, тек тако да формално према њима одужимо дуг и покажемо да их нисмо заборавили, да их поштујемо и волимо.
Сетимо их се и онда кад нас браћа Хрвати, а то није ретко, неким непочинством прозову и увреде. Онда им узвратимо помињањем злочина који су починили да бисмо им запушили уста.
Иначе, у последње време, наши званичници се труде да прећуткивањем геноцида стекнемо љубав оних који и даље следе политику геноцида.
У неким приликама новцем покушавамо да купимо љубав оних који нису прикривали своју мржњу према нама. Чинимо то тако што улажемо новац у обнављање руинираних здања која су припадала познатим хрватским србомрсцима, који су нам својевремено претили да неће бити довољно ужади за вешање Срба.
Да бисмо придобили симпатије оних који су стајали, који и данас стоје иза идеологије геноцида, без стварних разлога, научно сасвим неосновано, заобилазећи прворазредне историјске иворе, смањујемо број жртава пострадалих у геноциду. Тиме свесно фалсификујемо историју да бисмо умањили димензије злочина.
Одељење историјских наука САНУ и читава Академија јавно су се тим поводом огласили и упозорили надлежно министарство молећи га да заустави ту врсту политикантсва и фалсификовања историје. После тог добронамерног упозорења највиша научна установа у држави није била удостојена било каквим одговором. То је убедљив доказ да држава стоји иза тих и таквих фалсификата, да њој, из одређених политичких разлога, није стало до научно проверених чињеница, да је она спремна да тргује недужним жртвама.
Они који у име државе чине те и такве фалсификате, а у томе главну улогу има Музеј жртава геноцида (државна установа Србије), одликовани су ове године Сретењским орденом. То је још један несумњиви доказ да држава, из својих политичких разлога, које сам већ поменуо, стоји иза те нимало часне фалсификаторске работе.
Због таквог односа према жртава геноцида Хрвати нам се подсмевају и злурадо истичу да српски политичари и Српска православна црква полако одустају од „српског мита” о 700.000 српских жртава у Независној Држави Хрватске.
Жалосна је чињеница да се поново, као у време комунизма, поигравамо с јасеновачким и другим жртвама пострадалим широм Павелићеве независне државе.
Наши политичари, којима је стало до тога да постанемо пуноправни чланови Европске уније, спремно тргују нашим жртвама.
Они свесно смањују број пострадалих, и слично Фрањи Туђману, умањују број жртава не би ли тиме одобровољили хрвтске политичаре да нам не праве сметње при уласку у Европску унију.
У тој нечаној политикнатској работи учествује и наша црква посредством свог представника, који је председник Управног одбора Музеја жртава геноцида.
Тај представник наше цркве у Музеју жртава геноцида игнорише историјске чињенице и покушава да оправда загребачког митрополита Алојзија Степинца. Настоји да умањи његова злодела и да нам га представи у савим прихватљивом људскијем, хришћанскијем и хуманијем облику но што је био.
Неки наши првосвештеници у последње време нас подучавају да се молимо за душе наших крвника. Покушавају да нас убеде да усташки кољачи и нису Хрвати, јер су се својим злочинима искључили из хрватског националног корпуса.
То је политичка игра којој не бисмо смели да наседнемо. Нису наши првосвештеници позвани за то да усташке крвнике искључују из хрватског националног корпуса. То би могла да уради Хрватска римокатоличка црква. Међутим, она на тако нешто није спремна.
Римокатолички недељник „Глас концила” о овом питању је написао да сва злодела, сви злочини, као и геноцид из 1941 ‒ 1945. године почињени за добро хрватске мисли, имају своје оправдање, јер „велики народи знају не одрицати се својих важних људи, ни оних који су одговорни и за повијесне злочине.”
Из овога се јасно види да се Хрватска римокатоличка црква не одриче усташа - злочинаца, зато што су они злочине чинили „за добро хрватске мисли”, тј. за велику, верски (римокатолички) и етнички чисту хрватску државу. Не без разлога морамо да се запитамо: зашто нас наша црква, крај оваквог става Римокатоличке цркве, подучава да се молимо за душе оних који су нас клали само зато што смо Срби, Јевреји и Роми, што нисмо римокатолици?
Због наше неодговорне и нерационалне политике која се тиче геноцида, због спремности да фалсификујемо историју, да умањујемо број жртава да бисмо одобровољили Хрвате да нам не сметају при нашем настојању да постанемо чланови Европске уније, наша Народна скупштина није била спремна да изгласа тзв. Смиљину резолуцију о дану геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.
Из истих разлога, да умилостивимо Хрвате, да нам буду наклоњенији и пријатељскији, ми после толико година од свршетка Другог светског рата нисмо подигли један меморијални центар, који би био посвећен стотинама хиљада уништених живота. То говори о нашој политици према геноциду, о нашем односу према недужним жртвама, о нашој култури сећања, о нашем моралу.
Као историчару којем је дужност да се залаже за научно проверене чињенице нисам спреман да прећутим нечасне игре које се тичу жртава геноцида.
Не могу и нећу да прећутим недостојну трговину жртвама геноцида.
Моја је професионална и патриотска обавеза да разобличим неистине. Да јавно саопштим шта се крије иза најновијих фалсификата о броју жртава геноцида.
При свему томе на самом крају овог кратког осврта, желим да нагласим да је свако злонамерно недокументовано смањивање броја жртава једнако неморално као и свако неосновано и злонамрно повећавање жртава.
Мислим да ће се овај поштивани скуп сагласити с тим да упутимо апел јавности и свима одговорним у политици и нашој цркви да се прекине с аморалном трговином жртвама геноцида и да истрајемо у захтеву да Народна скупштина у новом сазиву изгласа Смиљину резолуцију.
Видео снимак Априлског помена је на линку:
