ЗАШТО ДОЋИ У СЕЛО

Село је наше праисходиште. Долазак на њега, макар и повремен, враћа нас природном стању, све успорава и смирује, враћа нас детињству и ономе о чему читамо у омиљеним романима омиљених писаца.

У селу обогаћујемо свој живот, осиромашен шаблоном: стан – посао – стан

И сталним неспоразумом са собом и околином.

Само што стигнемо у село, наше или било чије, прво чиме се усхитимо је у реченици: „Овде се дише!“ Није реч само о пуним плућима кисеоника и мириса природе у поветарцу, реч је о „дисању“ крвотока, нерава, маште, читавог нашег бића. Одједном постајемо неко други, себи дражи и мање кивни на остали свет.

Зато, у село! Кад год можете. Да се дружите са потоком, птицом, цветом, миришљавим откосима, зором и сутоном, са простим, дивним говором сељана којих је све мање и који вам  се знају искрено обрадовати. Да презалогајите нешто што је тек убрано и помужено, што није из конзерве, да се напијете са студенца, нечега што није из пластичне флаше са заводљивом налепницом.

Село вас чека са увек спремном добродошлицом!

 

                                  Председник стручно-развојног одбора  за пољопривреду

                                                               Проф. др Никола Бајић

Додатне информације