Деценија манифестације сећања на браниоце Београда и мајора Гавриловића

И ове године 7. октобра 2023. године обележили су годишњицу посвећену бранициома Београда 1915. године и мајору Гавриловићу. Историјско културно-уметничка манифестација посвећена овом историјском догађају, и ове године је одржана у порти Цркве Ружице и Капеле Свете Петке на Калемегдану. Ова година је и мали јубилеј – десет година од одржавања ове манифестације на Калемегдану што организаторе и учеснике чини посебно поносним. 

Код Спомен-костурнице на Калемегдану најпре је одслужен парастос погинулим браниоцима Београда. Парастос је служио свештеник у Цркви Ружица, јереј др Србољуб Убипариповић, ванредни професор Православног богословског факултета у Београду. Потом су проф. др Миладин Шеварлић, председник Управног одбора Друштва српских домаћина и Драгиша Симић, председник Удружења "Прела и посела", положили ловоров венац на Спомен костурницу браниоцима Београда. На платоу испред Цркве Ружице, након интонирања химне Боже правде почео културно-уметнички програм. Драгиша Симић је отворио манифестацију, поздравио присутне и изговорио познату беседу легендарног мајора Драгутина Гавриловића “Војници јунаци".  У програму су учествовали Ансамбл Ратислав Благојевић и Гледанице,   женска певачка група “Филиграни” из Зрењанина, културно-уметничко друштво из Инђије, песници, као и други уметници и ствараоци... Делегација учесника на челу са Миладином Шеварлићем и Драгишом Симићем положила је венац на Калемегдану и на Споменик руским војницима из Првог светског рата који су се борили на страни савезничке српске војске. Недалеко од Цркве Ружице учесници су у поводу ове манифестације засадили и три храста лужњака. Присутнима се обратио проф. др Миладин Шеварлић, председник Управног одбора Друштва српских домаћина који је учесницима пренео поздраве председника Друштва Нићифора Аничића.

Потом је краћу беседу одржао и Слободан Ерић, потпредседник Друштва српских домаћина, коју преносимо у целини.

"Браћо и сестре, даме и господо, драги пријатељи, помаже Бог!

 Ево нас поново овде код Цркве Ружице и Капела Свете Петке, да одамо пошту браниоцима Београда и њиховом славном команданту мајору Драгутину Гавриловићу. Друштво српских домаћина заједно са Удружењем грађана "Прела и посела”, и другим патриотским и националним организацијама и удружењима већ 10, јубиларни пут, обележава овај значајан догађај из националне историје. 

Београдска тврђава је кроз историју била поприште великих борби и битака, али је Одбрана Београда 1915. године умногоме јединствен пример националног хероизма.

 Ширина фронта, које су браниле српске јединице, била је 50 километара - између Винче и Остружнице а по дубини до Торлака. Однос снага је био неравноправан. Снага јединица које су чиниле одбрану Београда су се састојале од 20 батаљона пешадије, 2 ескадрона коњице и 77 топова различитих калибара. Снаге које су нападале Београд су биле сачињене од Треће аустроугарске армије, као и 22. немачког корпуса. Трећа аустроугарска армија се састојала од 130 пешадијских батаљона, 136 артиљеријских батерија, 4 авионска одељења, као и од речне флотиле са 9 монитора и 20 других бродова. Београд је био изложен страшној артиљеријској ватри. Према неким подацима 

самог првог дана напада 5. октобра на Београд је испаљено 30 хиљада граната. Оно што карактерише Одбрану Београда 1915. године је учешће народа, добровољаца, грађана који су узимала оружје од погинулих војника и бранили свој град. И заиста "образ и част престонице" је остао “светао” као што је од браниоца тражио мајор Гавриловић у свом легендарном говору.

 Овде смо на овом месту страдања и славе, под духовним покровитељство Свете Петке, да се још једном захвалимо нашим див јунацима, да се надахнемо њиховим бесмртним делом и да извучемо неке поуке за будућност. Према нашој православној вери духовна веза између нас и наших предака је дубока, нераскидива и узајамна а владика Николај је рекао “ако ми заборавимо мртве, мртви ће заборавити нас”.

 Наш национални проблем је што ми Срби мислимо да када се заврши рат да тиме престају и непријатељства. Али тако не мисле и наши непријатељи који и даље настављају рат против нас само другим средствима. И зато се догађа да све оно што смо добили у рату изгубимо у миру. Самозаборав и незахвалност су наша два велика противника. Мајор Драгутин Гавриловић, је после свог говора, који ће остати забележен на страницима, не само српског него и светског војничког беседништва, повео своје војнике у јуриш и после неколико десетина корака пао погођен метком у гркљан, и само чудом је преживео. За разлику од многих других аустроугарских официра који су у Краљевини Југославији добили генералски чин, мајор Гавриловић никада није добио ово највише војничко звање. Историчар Новица Стефановић наводи да постоје индиције да је Влада генерала Симовића у току априлског рата 1941. године тадашњег пуковника Драгутина Гавриловића унапредила у чин генерала. Али то је био покушај да се подигне морал војсци која се распадала и био је пре израз очаја него захвалности. Нисмо довољно захвални ни према себи па ни према неким нашим савезницима. Сетимо се руских војника и морнара, припадника речно, минерских, торпедних јединица који су 1914. и 1915. године учествовали у одбрани Београда а о чијој улози се мало знало а чему сам говорио више пре две године на истом месту и чији споменик ћемо данас посетити на Београдској тврђави. Сетимо се наравно и других савезника војника Француске и велике Британије. Али посебно се сетимо морнара Краљевске флоте Италије који су 1916. године евакуисали нашу војску на Јадрану у великој поморској операцији која није ништа мања о од евакуације енглеских војника из Француске 1940. године из Денкерка за коју цео свет, за разлику од улоге Италијана коју смо ми Срби, због интереса Југославије и Хрватске прикривали.

Желим ово приликом на десетогодишњицу нашег обележавања сећања на браниоце Београда 1915. године захвалим свештенству Цркве Ружице и Капеле Свете Петке на благословима за одржавање ових скупова, Драгиши Симићу, председнику удружења “Прела и посела" и великом прегаоцу у неговању националне културе, другим националним организацијама, свим досадашњим учесницима у програму, као и свим онима који су допринели да ова манифестација траје једну деценију.

                        На крају са овог места можемо да пошаљемо поруку и свима онима у региону и свету који протиправно покушавају да отуђе један део наше територије – Косово и Метохију.

                       Историје је показала да су окупације српских територија, ма колико оне биле дуге, биле ипак привремене. Тако ће бити ако Бог да и овај пут. Како радили тако нам Бог помого! ",  овим речима Слободан Ерић је завршио своје обраћање.

 

 

Нов канал

Послушајте прву емисију на каналу РУРАЛИЗАМ коју води Весна Радић, са њеним првим гостом Проф. др Миладином Шеварлићем :

https://drive.google.com/file/d/1LS5_psSOS39Layj1OAFEe4cqTgA10W2s/view?usp=drivesdk

ПОЗИВАМО СВЕ ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ

који не желе да се НЕ ПОНОВЕ ГЕНОЦИД У НДХ 1941-1945. и ПОГРОМ СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ 1995-те ... Приочитајте Изјаву проф. др Смиље Аврамов и просудите сами!

СРЕДА, 13. СЕПТЕМБРА 2023. ЈАВНИ ПРОТЕСТ НАЦИОНАЛНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И УДРУЖЕЊА "У 5 ДО 12 Ч." са ЗАХТЕВИМА:

1) РАЗРЕШИТЕ ДИРЕКТОРА И ПРЕДСЕДНИКА УПРАВНОГ ОДБОРА "МУЗЕЈА ГЕНОЦИДА" У БЕОГРАДУ - ЗБОГ ДРАСТИЧНОГ УМАЊЕЊА ЖРТАВА ГЕНОЦИДАНАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА У НДХ 1941-1945. и

2) ДОНЕСИТЕ ОДЛУКУ О САЗИВАЊУ ВАНРЕДНЕ СЕДНИЦЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СА ТАЧКОМ ДНЕВНОГ РЕДА - ПРЕДЛОГ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА У НДХ 1941-1945. - коју је у 12, Сазиву НС РС иницирала најстарија народна посланица и девојчица преживели логораш из Јасеновца Смиља Тишма и ДВА ПУТА НИЈЕ ДОБИЛА ДОВОЉАН БРОЈ ГЛАСОВА (84 ОД 250) НАЦИОНАЛНО (НЕ)ОДГОВОРНИХ "НАРОДНИХ" ПОСЛАНИКА ДА СЕ УВРСТИ У ДНЕВНИ РЕД СКУПШТИНСКОГ ЗАСЕДАЊА!?

У среду, (не)срећног 13. септембра Л.Г. 2023. по Р.Х., испред Владе наметнуте од иностраних амбасадора Србији, организујемо ПРОТЕСТ "У 5 ДО 12 Ч.": СТОП РЕВИЗИЈИ ИСТОРИЈСКЕ ИСТИНЕ О 700.000 НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ У НДХ 1941-1945. и ЗАХТЕВОМ ДА ВЛАДА СРБИЈЕ СМЕНИ ДИРЕКТОРА Дејана Ристића и председника Управног одбора МУЗЕЈА ГЕНОЦИДА у Београду владику пакрачко-славонског Јована (Ћулибрка) због вишегодишњег јавног залагања за ДРАСТИЧНО УМАЊЕЊЕ ИСТОРИЈСКИХ ЧИЊЕНИЦА О БРОЈУ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941-1945. И ПОСЕБНО У ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ - који је ШЕСТ ПУТА ВЕЋИ ОД АУШВИОЦА и у коме је примењивано 57 НАЧИНА УБИЈАЊА ЖРТАВА а у том систему "радних" логора постојао је и до сада ЈЕДИНИ У СВЕТУ - ЛОГОР ЗА ДЕЦУ!

 

Погледајте и следеће:

ОПАНАК КЉУНАШ је, поред ШАЈКАЧЕ - једно од обележја Српског националног идентитета - погледајте видео и послушајте казивање текста о ОПАНКУ на линку:  https://www.youtube.com/watch?v=gGoYA0u3_40

 

 

 

 

 

 
 

Церска битка - десет ствари које треба да знате о њој

На овај дан је почела Церска битка. Нисам најпозванији да о њој пишем, али ... ових 10 ствари о њој бисте морали да знате.

1) У питању је уводна битка Првог светског рата

2) Аустоугари су, желећи да поробе Србију, покушали да преко Дрине бочно продру и брзом акцијом остваре свој циљ. Срби су мислили да ће главни удар доћи са севера. Али, мудро вођена војска тадашње Краљевине Србије заправо је на граничним ободима имала само истурене делове, док је главнина, некако централно, чекала. Да би реаговала тамо где напад почне.

3) Када је установљено да је главни удар преко Дрине, наређен је покрет из централних делова. Кључну улогу у том великом покрету, испоставило се касније, имале су две дивизије. То некима не значи много, јер нас у школама нису учили да је пук био основна јединица српске војске. Пук је представљао "екипу из краја", момке сличних година. А нису нас учили ни да четири пука чине дивизију. Зато сада, када знамо да су у дивизији по четири пука, а у сваком од њих по око 4.000 људи из истог краја, разумљиво може да звучи реченица: Главни део Церске битке пао је на плећа Моравске дивизије и Комбиноване дивизије.

4) Ко су ти "Моравци"? 

У овом војном смислу, када се каже Моравска дивизија, мисли се на људе из околине Врања, Прокупља, Пирота и Ниша.

5) А та "Комбинована дивизија"? 

Отприлике исто, јер су је баш из поменутих моравских крајева чинили тамошњи прекобројни пукови (додатно људство које је мобилисано), али су је чинили и прекобројни пукови из Шумадијске и Тимочке дивизијске области. Отуда "комбинована".

6) И, шта се десило?

Степа Степановић, који је командовао другом (од три српске) армије, увидео је значај планине Цер за предстојећпи сукоб. Зато је послао Моравску и Комбиновану дивизију да Цером овладају. Да би се зауставио продор непријатеља, српски војници су започели марш-маневар (брзо кретање, у пуној ратној опреми), а он је конкретно значио прелазак око 50 километара у једном дану. Међутим, и Аустроугари су пошли на Цер. Како су се ту сусрели, и за једне и друге ненадано, настало је нешто што војни стратези описују као "битка у сусрету", односно није било неког нарочитог утврђивања, па размиљшања, па тактизирања, већ - напред.

 7) Срби су овим изненадним налетом, у борби за Текериш, Тројан, Косанин град и многе друге знане и незнане врхове, засеоке и брежуљке, спречили Аустроугаре да се споје са сопственом армијом која је, северније, већ заузела Шабац (а у Шапцу је било разних језивих ствари). Него... Јесу наши преци својом појавом на Церу спречили то спајање, али... и на Церу је било страшно. У прва три дана убијено је око 10.000 војника, од који су трећина биле наше прадеде, а остатак незвани гости. Јуришало се, заклањало, повлачило па опет јуришало.

8 ) На интернету ћете наћи и следеће реченице, које се погрешно везују за Церску битку: "Видевши извештаје у којима му је јављано да многи његови војници гину у јуришима, а он, врло болестан, лежи у шатору, тадашњи командант Другог пешадијског пука "Књаз Михаило", који је био у саставу Моравске дивизије, устао је са постеље и сам повео војнике у јуриш. Он се звао Миливоје Стојановић Брка. Тај јуриш је инспирисао Станислава Биничког да напише "Марш на Дрину"..." Запамтите, истина је све то, осим да се тај јуриш десио на Церу. Он се догодио касније те 1914, током Колубарске битке. Али, јунаштво Бркиних момака у Церској битки, где су стигли прешавши без предаха неколико десетина километара, и са осталим Моравцима и Комбинованом дивизијом извели чуда, заиста је инспирисало Биничког за "Марш на Дрину". Тај Бркин пук, Други пешадијски, је управо онај чувени "Гвоздени пук" о коме се толико прича, а толико мало, заправо, зна. (О тој, најодликованијој јединици српске војске, на основу силних истраживања знаних и незнаних записа - написао сам књигу која се дели бесплатно. Саткана је од детаља који би требало да  се уче у школама. Уводна поглавља тог романа, у коме је на хиљаде истинитих разговора, покрета, размишљања, борби, чуда од људскости, налазе се овде - www.gvozdenipuk.rs (пдф фајл, око мегабајт; роман ће настивити да се делити бесплатно и то захваљујући прилозима дародаваца, па ако спадате у људе толико добре воље, јавите се, да урадимо нешто лепо заједно. Уосталом, и наши преци су подвиге остваривали искључиво - заједно.))

9) Укључиле су се у битку и остале српске снаге, па је на бојишту дугом неколико десетина километара било око 180.000 Срба, а за око 15% више Аустроугара. Кључан је био управо - Цер. И управо на њему, мала и од свих већ отписана Србија, невероватном пожртвованошћу војске и великим помагањем обичног народа урадила је нешто незамисливо. Победила је.

10) Дана 24. августа 1914. на територији Србије више није било ниједног аустроугарског освајача. Осим 10.000 погинулих и двоструко мање заробљених. Али, иза оних преживелих, а побеглих непријатеља, остали су страшни злочини. Страшни. Ево неких злочина освајача, забележених у само једном од извештаја после Церске битке:"    Стрељано 345 мушкараца и 64 жене, убијено ножем 113 мушкараца и 27 жена, обешено 7 мушкараца и 6 жена, измасакрирано или смртно претучено 8 мушкараца и 20 жена, живо спаљено 35 мушкараца и 96 жена, извађена утроба код 2 мушкарца и 4 жене, одсечени носеви код 28 мушкараца и 6 жена, одсечене уши код 31 мушкарца и 7 жена, ископане очи код 30 мушкараца и 38 жена, одсечени  полни органи код 3 мушкарца и 3 жене, исечена кожа на каишеве код 15 мушкараца и 3 жене, одсечене дојке код 2 жене, исечено на комаде 17 мушкараца и 16 жена" - Арчибалд Рајс, 1914.

Ни то нас нису учили у школи? Добро, човек се учи док је жив. 

 А ово је била кратка историјска лекција о Церској битки. Или бици, правилно је писати и једно и друго. Лекција о једном од најпознатијих примера храбрости и пожртвованости наших предака, кратка прича о њиховој борби да данас живимо слободно.

Можда ми не можемо да будемо као јунаци од пре једног века. Можда и можемо, Бог зна. Али, оно што сигурно можемо - то је да их не заборавимо.

Oва прича баш томе и служи

Додатне информације