ЈАСЕНОВАЦ 10.MAJ 2022. ГОДИНЕ
- Детаљи
- Прегледано: 105
Председник Управног одбора Друштва српских домаћина проф. др Миладин М. Шеварлић је 10. маја 2022. посетио Музеј и Спомен парк и у подножју споменика КАМЕНИ ЦВЕТ запалио свећу на којој су биле траке српске заставе и беле траке са текстом
ЈАСЕНОВАЧКИМ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦИМА (1941-1945) /ДРУШТВО СРПСКИХ ДОМАЋИНА
У књизи посетилаца Музеја ЈАСЕНОВАЧКИМ ЖРТВАМА проф. Шеварлић је написао следећу поруку:
Усташки логор ЈАСЕНОВАЦ (1941-1945)
Сиромаштво експоната за мноштво злочина!
Ово се не поновило никада, никоме и нигде!
Вечнаја памјат ЈАСЕНОВАЧКИМ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦИМА умореним у Усташком највећем логору у НДХ (шест пута веће површине од Ошвјенцима / Аушвица у Пољској) у коме је на 57 монструозних начина убијено око 700.000 Срба, 50.000 Рома и 20.000 Јевреја!
ГОВОР И АПЕЛ АКАДЕМИКА ВАСИЛИЈА КРЕСТИЋА НА АПРИЛСКОМ ПОМЕНУ ЈАСЕНОВАЧКИМ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦИМА - 28.04.2022. код Небојшине куле
- Детаљи
- Прегледано: 106
Поздрављам заједнички иступ преживелих логораша, више друштава, удружења, савеза и организација, који су организовали овај комеморативни скуп.
Ја данас нећу ништа да говорим о самом геноциду, јер о томе се зна много а није лако рећи нешто ново, значајно и непознато.
Немам намеру да било чиме подстичем и поджарујем мржњу и зле страсти, али као историчар осећам обавезу да кажем неколико речи о томе како се у Србији ми данас односимо према великим мученицима који су пострадали у геноциду почињеном у Независној Држави Хрватске.
Њих се сетимо повремено, приликом неких јубиларних датума, и онда се одужимо цермонијално, тек тако да формално према њима одужимо дуг и покажемо да их нисмо заборавили, да их поштујемо и волимо.
Сетимо их се и онда кад нас браћа Хрвати, а то није ретко, неким непочинством прозову и увреде. Онда им узвратимо помињањем злочина који су починили да бисмо им запушили уста.
Иначе, у последње време, наши званичници се труде да прећуткивањем геноцида стекнемо љубав оних који и даље следе политику геноцида.
У неким приликама новцем покушавамо да купимо љубав оних који нису прикривали своју мржњу према нама. Чинимо то тако што улажемо новац у обнављање руинираних здања која су припадала познатим хрватским србомрсцима, који су нам својевремено претили да неће бити довољно ужади за вешање Срба.
Да бисмо придобили симпатије оних који су стајали, који и данас стоје иза идеологије геноцида, без стварних разлога, научно сасвим неосновано, заобилазећи прворазредне историјске иворе, смањујемо број жртава пострадалих у геноциду. Тиме свесно фалсификујемо историју да бисмо умањили димензије злочина.
Одељење историјских наука САНУ и читава Академија јавно су се тим поводом огласили и упозорили надлежно министарство молећи га да заустави ту врсту политикантсва и фалсификовања историје. После тог добронамерног упозорења највиша научна установа у држави није била удостојена било каквим одговором. То је убедљив доказ да држава стоји иза тих и таквих фалсификата, да њој, из одређених политичких разлога, није стало до научно проверених чињеница, да је она спремна да тргује недужним жртвама.
Они који у име државе чине те и такве фалсификате, а у томе главну улогу има Музеј жртава геноцида (државна установа Србије), одликовани су ове године Сретењским орденом. То је још један несумњиви доказ да држава, из својих политичких разлога, које сам већ поменуо, стоји иза те нимало часне фалсификаторске работе.
Због таквог односа према жртава геноцида Хрвати нам се подсмевају и злурадо истичу да српски политичари и Српска православна црква полако одустају од „српског мита” о 700.000 српских жртава у Независној Држави Хрватске.
Жалосна је чињеница да се поново, као у време комунизма, поигравамо с јасеновачким и другим жртвама пострадалим широм Павелићеве независне државе.
Наши политичари, којима је стало до тога да постанемо пуноправни чланови Европске уније, спремно тргују нашим жртвама.
Они свесно смањују број пострадалих, и слично Фрањи Туђману, умањују број жртава не би ли тиме одобровољили хрвтске политичаре да нам не праве сметње при уласку у Европску унију.
У тој нечаној политикнатској работи учествује и наша црква посредством свог представника, који је председник Управног одбора Музеја жртава геноцида.
Тај представник наше цркве у Музеју жртава геноцида игнорише историјске чињенице и покушава да оправда загребачког митрополита Алојзија Степинца. Настоји да умањи његова злодела и да нам га представи у савим прихватљивом људскијем, хришћанскијем и хуманијем облику но што је био.
Неки наши првосвештеници у последње време нас подучавају да се молимо за душе наших крвника. Покушавају да нас убеде да усташки кољачи и нису Хрвати, јер су се својим злочинима искључили из хрватског националног корпуса.
То је политичка игра којој не бисмо смели да наседнемо. Нису наши првосвештеници позвани за то да усташке крвнике искључују из хрватског националног корпуса. То би могла да уради Хрватска римокатоличка црква. Међутим, она на тако нешто није спремна.
Римокатолички недељник „Глас концила” о овом питању је написао да сва злодела, сви злочини, као и геноцид из 1941 ‒ 1945. године почињени за добро хрватске мисли, имају своје оправдање, јер „велики народи знају не одрицати се својих важних људи, ни оних који су одговорни и за повијесне злочине.”
Из овога се јасно види да се Хрватска римокатоличка црква не одриче усташа - злочинаца, зато што су они злочине чинили „за добро хрватске мисли”, тј. за велику, верски (римокатолички) и етнички чисту хрватску државу. Не без разлога морамо да се запитамо: зашто нас наша црква, крај оваквог става Римокатоличке цркве, подучава да се молимо за душе оних који су нас клали само зато што смо Срби, Јевреји и Роми, што нисмо римокатолици?
Због наше неодговорне и нерационалне политике која се тиче геноцида, због спремности да фалсификујемо историју, да умањујемо број жртава да бисмо одобровољили Хрвате да нам не сметају при нашем настојању да постанемо чланови Европске уније, наша Народна скупштина није била спремна да изгласа тзв. Смиљину резолуцију о дану геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.
Из истих разлога, да умилостивимо Хрвате, да нам буду наклоњенији и пријатељскији, ми после толико година од свршетка Другог светског рата нисмо подигли један меморијални центар, који би био посвећен стотинама хиљада уништених живота. То говори о нашој политици према геноциду, о нашем односу према недужним жртвама, о нашој култури сећања, о нашем моралу.
Као историчару којем је дужност да се залаже за научно проверене чињенице нисам спреман да прећутим нечасне игре које се тичу жртава геноцида.
Не могу и нећу да прећутим недостојну трговину жртвама геноцида.
Моја је професионална и патриотска обавеза да разобличим неистине. Да јавно саопштим шта се крије иза најновијих фалсификата о броју жртава геноцида.
При свему томе на самом крају овог кратког осврта, желим да нагласим да је свако злонамерно недокументовано смањивање броја жртава једнако неморално као и свако неосновано и злонамрно повећавање жртава.
Мислим да ће се овај поштивани скуп сагласити с тим да упутимо апел јавности и свима одговорним у политици и нашој цркви да се прекине с аморалном трговином жртвама геноцида и да истрајемо у захтеву да Народна скупштина у новом сазиву изгласа Смиљину резолуцију.
Видео снимак Априлског помена је на линку:
Друштво српских домаћина обележило 23-годишњицу од НАТО агресије
- Детаљи
- Прегледано: 142
Друштво српских домаћина је паљењем свећа и полагањем цвећа и ове године 24.марта 2022године, се придружило манифестацијама обележавања 23-годишњице од НАТО агресије. Председник Управног одбора Друштва српских домаћин проф.др Миладин Шеварлић је код Споменика ВЕЧНЕ ВАТРЕ само са ПЛАМЕНОМ СВЕЋЕ Друштва Српских Домаћина изразио захвалност погинулим браниоцима и грађанима у НАТО агресији. Венце су положили и амбасадори Русије, Белорусије и Палестине као и представници Клуба генерала и адмирала, Београдског форума за свет равноправних, извиђача и других српских родољубивих удружења.
Представници Друштва српских домаћина, Слободан Ерић, потпредседник и Јасмина Стоиљковић, глумица Српске драме Народног позоришта из Приштине, измештеног у Грачаницу, положили су цвеће на споменик “Били смо само деца” у Ташмајданском парку са поруком “Не заборављамо”. На споменик Милици Ракић, који су 2000. године подигле "Вечерње новости" у знак сећања на сву децу која су страдала у бомбардовању, венце су још положили помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Милошевић, представници Министарства одбране, Града Београда,амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко, амбасадор Палестине у нашој земљи Мохамед Набхан, заменик главног и одговорног уредника "Новости" Милан Бабовић, представници Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, и других родољубивих организација.
Предлажемо Вам да погледате видео прилог који је овим поводом урадила редакција Гласа јавности којој се посебно захваљујемо.
https://www.youtube.com/watch?v=-cQWOSNYoRg
СЛАВА и ХВАЛА ПОГИНУЛИМ БРАНИОЦИМА и ГРАЂАНИМА У НАТО АГРЕСИЈИ и ВЕЧНАЈА ПАМЈАТ.
Откривена биста руског добровољца Алберта Андијева коју је даровало Друштво српских домаћина
- Детаљи
- Прегледано: 137
На Централном гробљу у Београду, 12. марта 2022.године, поводом годишњег помена, откривена је биста руског добровољца Алберта Ахсарбековича Андијева (1970-2021), који се у време НАТО агресије борио у редовима Војске Југославије на Косову и Метохији. Почаст овом борцу, који је после рата остао да живи у Србији, одали су чланови породице, ветерани 549. моторизоване бригаде и многробројни пријатељи и поштоваоци.
