ЗАВЕТ - песма Љиљане Браловић

ЗАВЕТ

Данас на Свете Тројице

када се слави завет и обећање

док кроз село путују литије

и под записом се молитва и пије,

пре него што дан кроз неповрат мине

и ја теби завет остављам сине.

Не тражим да чуваш њиву и рало,

ни столетну храстову шуму,

ни ону међу око које се деда судио

с комшијом неколико лета.

Од детета знаш да је то твоје,

па ако ти треба, чувај.

Ни кућу ову сву од тесаног камена

из Струганика,

прављену кацама зноја,

моја је рука укровила,

ни зидове пуне породичних слика,

ни прочевље, ни дедино знамење…

Твоје је, па како решиш…

 

Не марим да ми гроб зарасте

у трње,

да прошће иструне до задњег коца,

да заравниш онај бунар што

сам копао три године,

иако су сви мислили да неће бити воде,

ни да повадиш виноград до задњег чокота.

Твоје је, па вади,

ако мислиш да није грехота.

 

Само ти једно заветујем сине:

Ма где да кренеш,

на коју било страну да понесеш главу,

чувај нашу Крсну славу,

и лепу веру православну.

Заветујем те срећом

и нерођеним чедом,

јер то није твоје сине.

То је твога сина и сина твога сина,

то је наше од искона.

 

Љиљанa Браловић

Члан Удружења књижевника Србије, председнице Општинског одбора Друштва српских домаћина Горњи Милановац и председнице Еколошког удружења СУВОБОРСКА ГРЕДА – Прањани

 

Одржана промоција дводелне књиге - СПОМЕНИЦЕ посвећене ДОБРИЦИ ЕРИЋУ

У Удружењу књижевника Србије 28.маја 2022.године одржана је промоција дводелне књиге - СПОМЕНИЦЕ посвећене сећању на српског горостаса родољубивог песника и књижевника ДОБРИЦУ ЕРИЋА (1936-2019). Суиздавачи ове значајне књиге на пољу културе су

Удружење књижевника Србије (УКС) и Друштво српских домаћина (ДСД). 

О књизи су говорили Видак Масловарић, члан УО УКС и рецезент, Миливоје Трнавац, приређивач, Љиљана Браловић, песник и књижевник и Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина. Промоцији је присуствовао и један део аутора чији су песнички и прозни радови објављени у овој књизи. Дводелна књига под насловима “Самоуки академик поезије” и “Над Сербиом срце”  представља културни зборник у коме је објављено 85 прилога различитих аутора.

Они који нису били у прилици да 28.маја 2022. буду на култној адреси у Француској 7 могу погледати видео снимак са промоције дводелне књиге посвећене Добрици Ерићу.   

Линк видео промоције: https://youtu.be/DT-WfRZhiiU

 

 

ПОЗИВНИЦА

Суиздавачи Удружење књижевника Србије (УКС) и Друштво српских домаћина (ДСД) позивају вас на  ПРОМОЦИЈУ дводелне књиге - СПОМЕНИЦЕ посвећене сећању на српског горостаса родољубивог песника и књижевника ДОБРИЦУ ЕРИЋА (1936-2019) - СУБОТА, 28. мај 2022. у 13 часова, Свечана сала Удружења књижевника Србије, Београд, ул. Француска број 7.
 
ДОБРО ДОШЛИ!
 
 

Др. Вишеслав Симић: Брату Русу (а и себи за подсећање)

Др. Вишеслав Симић: Брату Русу (а и себи за подсећање)

5 маја, 2022

Драги НН

Иако сам око четврт века млађи и много мањег интелектуалног калибра и учености од Вас, усуђујем се да Вам упутим неколико савета и препорука јер, као Србин, доживех искуство са Западом које је око 200 пута дуже од оног које Ви доживљавате током ових 60-ак дана од Руског Воскресенија и Самоубиства Запада, започетог 24. фебруара 2022.

Једнога дана, у победничкој будућности, свега овога ћемо се сећати као наука о томе како се калио челик, и да само слободни, добри и часни људи могу да размењују мисли, осећања и дарове, док се превртљивци, кукавице и лопови сломе под тежином својег заједничког зла и лажи.

Пре три деценије сам проповедао мојој српској сабраћи (а и многим Русима у Вашингтону, где сам тада живео) да се Београд и Србија (а и Москва и Русија) бране у Крајини. Ипак, дозволили смо да падне у шаке Нацистима. Зло је победило тада па се сада сво Српство нагони на Источни фронт против Русије свим марионетским владама које је Запад поставио по историјским српским земљама на Балкану. Видећемо да ли су Руси и Русија научили наук да данас Свјатаја Рус нема простор за повлачење ван Украјине…

Желим да Вас подсетим да није само Ганди био тај који је проповедао цивилизацију и човечанство засновано на ненасиљу већ да је постојала и истинска древна цивилизација, читаво човечанство тог доба, позната као Винчанска, са прастановницима Балкана и прецима данашњих Срба и Руса, који су неговали, развијали и одржавали ненасилан и сорабски начин живљења у сливовима Мораве, Саве и Дунава, током 2 миленијума, пре него што су насилничке цивилизације Грчке и Рима завеле човечанство на стрампутицу која га је довела до данашњег НАТО-вског глобалног распусништва и злогласности.

Данашње елите Запада, и њихове државе биле су, од најранијег доба, утемељене на похвалама и награђивању превртљивости, пљачке, понижавања и израбљивања Другог – било то кроз тројанске и римске митове, конкистадорско ”покрштавање” народа Новог света, или англосаксонско ”цивилизовање” ”домородаца” широм земаљског шара. Њихови главни градови су пуни блага и споменика достигнућа других народа, које су отели њима или једни од других. Крв и сузе теку њиховим венама а крици, роптање и јадиковке одзвањају њиховим умовима. Једини начин да Запад избегне излуђивање због тог мноштва људског страдања које је изазвао је било његово постављање самог себе изнад и изван домета тих Других, преображавајући себе у судију и пороту целог света док за себе увек има помиловање. Запад и даље верује да ће тако бити и убудуће…

Да се вратимо на Србе и наше недавно и садашње искуство са Западом, упоређујући га са оним што Ви и Русија трпите данас:

Док ово пишем, тек је око 60 дана од како се испољила помахнитала мржња. Одвратна је, и наноси бол, али је и оздрављујућа и разбуђујућа. Срби је трпе већ 200 пута дуже – око 12 хиљада дана материјалне оскудице и исто толико ужасних ноћи пуних сећања на невино страдале – преко три дуге деценије јавног и увредљивог блаћења, пљувања и пакости… Право библијско испуњено време једног поколења којим се означава и зрелост и спремност за остварење задатка који Бог поставља пред свој Изабрани народ, који је, после тешког искушења, спреман да угази стазу у нову будућност.

Можда смо служили и као припрема за освешћење данашњих Руса, запањених и згранутих бујицом лажи и увреда, како би могли да се суоче и да претрпе непрестане и смртоносне нападе Запада, користећи наше искуство у преживљавању, које нас је ојачало и опаметило тим више што су напади и увреде били јачи, и што смо усамљенији (напуштени и од Русије под јељциновштином) страдали.

Дакле – не упадајући у Западну већ постављену замку генерализације и стереотипа, морамо да препознамо и прихватимо да је стварност то да западњачке убитачне и бесрамне политичке и социо-културолошке већине у тим државама захтевају уништење Русије, али и да одамо почаст и да изразимо захвалност сваком скупом појединачном одступању од норме. Ово друго је много лакше јер је једва приметно и статистички је занемарљиво, али је стога и непроцењивије драже.

Било би тако (западњачки!) лако и разумљиво да се, на пример, Пољаци назову глупима и самоубилачки настројенима, да се устврди да су Немци опет тако отмено смртоносно покорни, да Хрвати настављају да се ваљају у својој крвожедној неопходности да се самопрогласе за жртве (не само као освајачи у Крајини већ и као добровољци у Украјини!), да муслимани БиХ доживљавају својеврстан врхунац психопатског мазохизма (иако су потпуно ошамућени присуством најчистијих муслиманских снага Чечена усред ”православне војске Зла”), да енглеско-амерички тандем опет ужива у свом англосадизму, да бездушна бирократија евросојуза и ОУН-а поновно кочи глобалну економију и друштвене односе, да је западна ”академска” заједница поново слуђена својом scio-суицидном стултутократијом… Али, нећемо устврдити ништа од тога!

Просто ћемо установити стварност пред нама и видети да су западњачке једноумне хорде строго постројене у самонадзируће комшијске водове, у чете за одмазду пословних људи без савести, у казнене пукове немилосрдних чланова друштвених мрежа, док оно Колективно Ја Запада faire les yeux doux према интерконтиненталним супремацистичким вашингтонским убицама и пљачкашима, малоумно се смешећи на њихове приче о furtum-будућности абракадабраичних финансија, док запевају клетве и враџбине, бацајући их на Путина и Русију, буквално здружујући опчарана мноштва у Сатанску Цркву, најмилију и најодговарајућу безверним и богоборачким скупинама бивших људи, посвећених само трошењу и расипању.

Као што нагласих – ово искуство је и оздрављујуће и разбуђујуће – нарочито за самохвалну и пречесто заблуделу и самосажаљиву руску интелигенцију. Сада могу да се увере да није било ничег узвишеног или изванредног код западњачких академских елита, и да међу њима има много више Лисенка него што их је било у СССР-у. Могли бисмо се запитати и то: Шта ли би Лењин данас написао Горком о њиховим тврдњама да су ”мозак” Запада?

Сада, пред urbi et orbi[5], стоји неоспорна истина да се западна академска заједница свесно растала од прекрасне хуманистичке маште и стваралаштва како би себе утамничила у ужасне апсе мозгомучног ”Вокизма”[6], безразумне Политичке Коректности, и саму себе дала у ропство Владајућем Режиму, заборављајући на Науку и њен Метод, одричући се Испитивања, Истраживања, Претпоставки, Опита, и Закључака на основу Чињеница, а пригрливши уместо тога хитно извршење пресуда примљених без поговора од стране менталне поремећености, похлепне неукости и моралног безобзирја Слепог Покоравања Тиранији, постављеној на пиједестал за обожавање.

Данас чак и најтупљи руски заступник величања Запада мора да призна да је Запад на најглупљи начин преобратио свесно најкооперативнијег и најстрпљивијег руског лидера у последњих 100 година у покајничког непријатеља Империје Лажи. Такође – било који светски интелектуалац, који је остао критичан и моралан, и који је ужаснут смрћу и уништењем које доноси рат, мора да застане пре него што се придружи западној хистеричној оргији ”двоминутне мржње Русије” па да пита: Где су, БРЕ!, били сви они током 8 година домбаског пакла? Правог сребреничког геноцида? Криминалног уништења и окупације Србије 1999? Текућег холодомора у Јемену? Када је ”сила Добра у свету”[7] побила 500 хиљада ирачке деце? Када су Малвини отети? Када је извршено корпоративно чишћење Untermensch-а[8] широм Централне Америке? Када је НАТО силовао читаве државе током ”Пролећâ” по Блиском Истоку? Где су били вапаји током инквизиције Асанжа? Зашто се ћути о наступајућој глади и смрзавању европских маса за пар месеци због геноцидних одлука државних функционера НАТО-а и Евросојуза?

Не смемо заборавити ни оружане снаге Запада! Морамо увидети да је та ”најмоћнија војна сила коју је до сада видео свет”, као и њени послушници, обучавала ”про-демократске” снаге србомрзачких и русомрзачких ”савезника” да чине управо оно у чему је НАТО најбољи – исто оно што су те крволочне звери чиниле вековима: истребљивале беспомоћне жене и децу а разбежавале се пред наоружаним ратницима који су се борили за своју отаџбину, веру и род. Да ли се ико сећа Авганистана?!

Дакле – драги мој руски брате – усредсредите се на победу, и на ослобођење своје земље и свог народа, будите најјачи, па унапређујте своју државу, градећи нови свет у којем ће слободни, храбри, морални и добри људи отклонити услове за поновни раст пакленог рака Запада – све оне -изме којима је уништавао Човека и Људскост.

Само Победник то може!

Вишеслав Симић

 

Додатне информације