У СЛАВУ И ЧАСТ БРАНИЛАЦА БЕОГРАДА И ОТАЏБИНЕ

Детаљи

Прегледано: 77

И МАЈОРА ДРАГУТИНА ГАВРИЛОВИЋА (1882, Чачак - 1945, Београд)

7. октобра 2022. у 11.15 часова – окупљање испред цркве РУЖИЦА на Калемегдану

Програм:

11.30 ч: ПАРАСТОС у цркви Ружица на Калемегдану

11.50 ч: ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА

12.00 ч: ЧАС ИСТОРИЈЕ

12.15 ч:  ПРИГОДАН КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИ ПРОГРАМ

У име организатора – ДРУШТВА СРПСКИХ ДОМАЋИНА и Удружења ПРЕЛА И ПОСЕЛА – позивамо вас да достојно обележимо сећање и одамо пошту српским славним Див Јунацима!

Контакт телефони: 063 8383 399 – Слободан Ерић и 063 285015 – Драгиша Симић

Пад Београда 1915. и Говор браниоцима Београда(Преузето из Википедије)

Говор браниоцима Београда је назив за говор који је наводно одржао мајор Драгутин Гавриловић испред кафане Јасеница на Дорћолу, октобра 1915. године, за време одбране Београда у Првом светском рату. У српској историји, према проф. др Обраду Станојевићу и др Сими Аврамовићу (професор реторике на Правном факултету Универзитета у Београду), овај говор представља: „антологијски пример војничке беседе”.

Октобра 1915. године, Аустроугарска је поново напала Краљевину Србију, а први на месту се нашао Београд, њена престоница која се налазила на самој граници, на обалама Саве и Дунава. Мада је формални командант одбране града био генерал Михаило Живковић, историја је запамтила мајора Драгутина Гавриловића као водећу личност одбране Београда 1915. године.

У току борби за одбрану Београда 6-7. октобра 1915. године, Аустрија је форсирала Дунав и искрцала се на делу обале који је држао 2. батаљон 10 кадровског пука којим је командовао мајор Драгутин Гавриловић. Аустријске јединице утврдиле су се иза железничког насипа на самој обали. Жестоко дејство аустријске артиљерије претворило је српске положаје у Банатској улици у хрпу рушевина, али су храбри браниоци и даље пружали отпор. Растојање између српских и аустријских положаја на неким местима није било веће од 30 m.

Непријатељу се никако није смело дозволити да утврди мостобран. Прво је у напад кренуо жандармеријски одред који упркос тешким губицима није успео да потисне непријатеља. Једино решење било је да све расположиве српске јединице на овом сектору фронта изврше општи контранапад.

Око 14.30. мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона и Сремски одред и пред кафаном „Јасеницом“ издао следећу заповест:

Јунаци!

Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.

Војници! Јунаци!

Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.

Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!

Уз громогласни поклич српски војници су кренули у контранапад. Међутим, снажна ватра аустријских јединица на насипу подржана ураганским дејством аустријске артиљерије одбила је и овај напад. Мајор Гавриловић је тешко рањен.

Жестоки напади српске војске су се наставили све до сумрака. Аустријски положај на насипу је био угрожен и само је ноћ спасила аустријске јединице од пораза. У току ноћи 7-8. октобра Аустријанци су наставили да пребацују појачања преко Дунава.

Између 8-9. октобра јединице Комбинованог одреда више нису браниле прелазе преко Саве и Дунава већ су се извлачиле на резервне положаје. Аустријске снаге су 9. октобра 1915. године истакле Аустро-угарску и Немачку заставу на згради Старог двора.

Преживевши одбрану Београда, повукао се заједно са српском војском на Крф, а после пробоја Солунског фронта, војвода Петар Бојовић га је предложио за виши чин, међутим то није прихватио војвода Степа Степановић уз образложење да је превише млад.

Говор је први пут објавио капетан Ђорђе Рош, који је тешко рањен у одбрани Београда као питомац 43. класе Ниже школе Војне академије, услед чега је заробљен и одведен у логор. Касније је овај говор користио и Бранислав Нушић, када је током школске 1930/31 године радио као предавач реторике на Војној академији у Београду.

Говор мајора Драгутина Гавриловића је уводни део песме "Оловни војници", коју је 2010. године снимио Београдски синдикат.

Шведски пауер метал бенд Sabaton је на свом албуму The Last Stand из 2016. године, објавио и песму "Последњи умирући дах" (енгл. Last Dying Breath), која је инспирисана говором мајора Гавриловића.

О Драгутину Гавриловићу после Првог светскограта

Предавао је војну администрацију на Војној академији у Београду. Генерал Душан Симовић му је 27. марта 1941. понудио чин генерала и место министра војске и морнарице, међутим он је то одбио уз образложење да га предлог не интересује и да је он војник. Пуковник Гавриловић је после капитулације у Априлском рату у Сарајеву заробљен и одведен у концентрациони логор близу Нирнберга. Из заробљеништва се вратио тек 1945. тешко болестан. Седам дана се налазио у сабирном центру на Бањици, где се мало опоравио. Потом је дошао кући, у свој стан на Славији, где је десетак дана касније умро. Сахрањен је у одрпаној униформи пуковника Југословенске краљевске војске, у гробници своје рођаке на Новом гробљу.

Причало се да је Гавриловић након повратка у Београд, хапшен од стране нове комунистичке власти, али је ове приче демантовала његова породица.