САХРАЊЕН РУСКИ ДОБРОВОЉАЦ И СРПСКИ ХЕРОЈ У ОДБРАНИ ОД НАТО АГРЕСИЈЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ АЛЬБЕРТ Ахсаберкович АНДИЕВ

(1970, Осетија, Русија – 2021, Београд, Србија)

 

Текст ОПРОШТАЈНЕ ПОРУКЕ председника Друштва Нићифора Аничића :

 

Тужни зборе,

Окупили смо се да испратимо вечној кући човека који је задужио Србију а није Србин ни српски држављанин.

Альберт Асхарбекович Андиев (3.12.1970, Осетија, Руска Федерација – 14.03.2021, Београд, Република Србија) даде све од себе и, како он сам рече, остави око на Косову, бранећи српске светиње и српску душу, раме уз раме са српским родољубима на Кошарама и Паштрику, као и осталим пределима Косова и Метохије.

Како рекоше преживели саборци, Алберт им био је узор, идол и снага. Милош Обилић би му се дивио. Краљ Александар Карађорђевић би му дао Карађорђеву звезду Првог реда. Са радошћу и српско држављанство и имање да се окући као Српски домаћин са руском душом.

Нажалост, наши режими после НАТО агресије су Ти окренули леђа да се не би замерали непријатељима који и даље господаре на окупираном српском Косову и Метохији.

Алберте путуј, путуј јуначино. Српска земља ће те примити без ока као што је примила Вожда Карађорђа без главе.

Остаћеш у српској историји упамћен као Арчибалд Рајс, наш велики пријатељ. Друштво српских домаћина ће Ти подићи споменик на Твом гробу. Сваки ко дође на то гробље стаће поред Тебе да Ти се поклони.

Ја Нићифор Аничић, кога никад ниси упознао, ступићу у контакт са Твојим сином Лазаром. Па ако да Бог и споразумем се са породицом водићу рачуна о њему да стане на ноге, како се то код нас каже. Да постане добар човек, добар Српски домаћин са руском и српском православном душом.

Хвала Ти Алберте за све што си учинио за Србију и Српство. Данас, ми чланови Друштва српских домаћина дајемо Ти држављанство српско.

И Твоја слика ће трајно бити у просторијама Друштва српских домаћина.

Путуј руска душо и српска јуначино тамо ће те срести сви српски и руски јунаци.

Нека Ти је вечна слава, за све Ти српско неизрециво хвала, почивај у миру, Бог да Ти душу прости и Царство Ти небеско!

 

Руски добровољац, АЛЬБЕРТ Ахсаберкович АНДИЕВ, рођен 1970. године у Осетији, дошао је у помоћ Србима на почетку еко-геноцидне НАТО АГРЕСИЈЕ 1999. године и придружио се браниоцима Србије тамо где је било најтеже - на србском светом Косову и Метохији, прво на Кошарама, а затим и на Паштрику.

Бранећи Србију и Србе изгубио је око и рањен је у руку, али се после краткотрајног опоравка вратио у редове својих сабораца.

У једном од интервјуа Алберт је изјавио: „Нисам ја изгубио око, ја сам га оставио тамо. Да кад сви други разлози нестану, да макар имам тај разлог да се вратим на свето Косово и Метохију и потражим то око.

После НАТО АГРЕСИЈЕ, оженио се српкињом Иваном са којом има сина Лазара – коме су име дали по светом српском кнезу који је заробљен и погубљен у Косовском боју.

Умро је од короне у Ковид болници у Батајници 14. марта, а сахрањен је 22. марта 2021. на Централном гробљу у Београду, у парцели број 166.

Опело у цркви Рођења Светог Јована Крститеља држао је један свештеник из Руске цркве у Београду и пет свештеника СПЦ, а присуствовало је око хиљаду браниоца од НАТО АГРЕСИЈЕ, представника бројних удружења и поштовалаца лика и дела хероја Алберта А. Андиева.

Пре поласка на „последње путовање без повратка“ до гробног места број 166, испред цркве Рођења Св. Јована Крститеља, од Алберта су се опростили његов ратни комадант 549 моторизоване бригаде генерал Стојан Коњиковац, у име специјализованих полицијских јединица генерал Драган Раденовић, председник синдиката Војске Србије Александар Жарковић, његови ратни саборци Михајловић и још један ратни ветеран, и у име Друштва српских домаћина председник Управног одбора проф. др Миладин М. Шеварлић – прочитавши текст ОПРОШТАЈНЕ ПОРУКЕ председника Друштва Нићифора Аничића и делове песме РУСКА ДУША коју је, у спомен јунака Алберта, написала песникиња и домаћица из Прањана Љиљана Браловић - председница Општинског одбора Друштва српских домаћина Горњи Милановац.

Комплетан снимак сахране Алберта А. Андиева погледајте на линку:https://www.youtube.com/watch?v=f_urhSoiUXs

Од чланова Друштва сахрани Алберта А. Андиева присуствовали су:Живота Михаиловић, Славко Марјановић и проф. др Миладин М. Шеварлић, а ловоров венац Друштва српских домаћина – са руском и српском тробојком – носили су М. Шеварлић и пук. др вет. медицине Зоран Јовановић – председник партнерског Удружења КО НАМ ТРУЈЕ ДЕЦУ.

У тренутку сахране јунака Алберта А. Андиева почасни вод Војске Србије испратио га је са три почасна плотуна, а застава Републике Србије којом је био прекривен ковчег предата је његовој супрузи Ивани.

По завршетку сахране, проф. Шеварлић је у име ДСД предао по један примерак текста ОПРОШТАЈНЕ ПОРУКЕ председника Друштва Нићифора Аничића и песме РУСКА ДУША песникиње Љиљане Браловић – Албертовом ратном комаданту генералу Божидару Делићу, супрузи Ивани и сину Лазару.

 

Песма РУСКА ДУША коју је написала песникиња Љиљана Браловић:

РУСКА ДУША

Хероју са Кошара и Паштрика Альберту Ахсарбековичу Андиеву

 (3.12.1970, Осетија, Русија – 14.03.2021, Београд, Србија)

Колико вреди срце 

положено на сунце, брате Алберте,

колико око, колико рука

сред мука и мука?

Када станеш сам подно оног лука

што се савија изнад животне међе,

па све блеђе и блеђе

постану речи,

зајечи ли негде у дну грудне кости

једно опрости?

Опростимајко Светлана Владимировна Козырева,

опростидрагаИвана, опрости сине Лазаре,

опрости родино моја, Русијо моја:

Ја због боја за мало наде, мало правде,

оставих поља Осетије

да би било светлије неким нашим, Тропрстим!

Има ли још на небесима места за Свете војнике

или су попуњене слике 

на зидинама наших богомоља?

Ако је љубав воља небеса,

ти брате, Алберте, наточи пуне пехаре,

и око и руку и срце, као некад Вронски.

До суза, до краја, до коски!

Зна ли отаџбина твоја, моја, наша,

и сасуди света, како је када брат дође брату

у дату часу, означеном за умирање,

па оно ситно грање живота

уплете у пупчане врпце

које срце за срце вежу

и стежу, тако стежу

твоју широку руску душу

у простране душе наше...

да се не расплету

ни на оном свету?

 

Додатне информације