Сахрањен Милош Цвјетићанин

 
                 
 
 
 
Дирљивом поруком од Цвјетићанина се опростио и Нићифор Аничић
 
У присуству великог броја грађана Новог Сада, Србије и почасне плотуне Војске Србије 16.маја 2019. на гробљу Транџамент на Петроварадину сахрањен је Милош Цвјетићанин,пуковник Војске Србије у пензији и дугогодишњи председник Градског одбора Новог Сада Друштва српских домаћина и члан Управног одбора ДСД. Од Милоша Цвјетићанина опростили су се окупљени грађани, родбина, пријатељи, припадници Војске Србије, чланови Друштва српских домаћина из Новог Сада, Београда, Подгорице, Вршца, Апатина, свештеници Српске православне цркве који су служили опело и његов месни парох. Посебно је био дирљив опроштај песмом од свог “харамбаше”, чланова етно музичке групе Ликоси. У име присутних и свих чланова Друштва српских домаћина од Милоша Цвјетићанина се опростио Нићифор Аничић председник ДСД, чију је писмо-поруку прочитао проф.др Миладин Шеварлић председник УО ДСД.
 
 
Преносимо у целини писмо Нићифора Аничића поводом смрти Милоша Цвјетићанина.

Тужни зборе. Драга моја снајка Јованка, Огњене, Милице, Вуче, Невенка, Дане и Нева и остала родбино, као и његови блиски саборци и моји драги српски домаћини,

Дозволите ми да кажем шта имам на испраћају вољеног Милоша вечној кући. Сви присутни су ожалошћени а имају и за кога. Такође, свако онај који је упознао Милоша, а није могао из било ког разлога бити присутан,са вама данас жали и жалиће за Милошeм.

Ми Срби смо кроз векове умели да поштујемо вредности, традицију и обичаје, па данашњи дан посвећујемо нашем Милошу. Ја нисам могао доћи да будем са вама заједно али моја је душа присутна са Вама. Мој први сусрет са Милошем у Друштву српских домаћина било је  тумачење програма и циљева Друштва српских домаћина. Његово излагање је било упечатљиво, јасно као буквар. Његов покрет тела је рекао све. Одмах сам приметио његову величину. Рече му добро брате, хвала Ти на разумевању и подршци. Он ће мени на то “биће тако брате до краја мог живота”. Од тог момента до сада смо се само ословљавали браћом. Брзо сам сазнао ко је мој тај нови брат и закључио да је добар човек. Сваком добром човеку лако је бити добар домаћин. Било то у кући, на послу, свугде на јавном месту. Мој брат где год је дошао био је добар. У свом војничком опредељењу био је добар, под веома тешким околностима прожетим несретним политичарима.

Био је добар косидбаша, био је добар у свим спортским активностима. Био је добар према сваком ко му се обратио. Моји брђани имају назив за комплетну личност какав је био мој брат Милош – ДЕЛИЈА! Нећу никад заборавити његово реаговање 2012. године када смо славили 100 година ослобођења Старе Србије у мом Пријепољу – манастиру Милешеву. Уочи прославе састали смо се у хотелу Милешево, мој Одбор за прославу са председником општине Пријепоље и председником Скупштине општине Пријепоље и са још двојицом пијаних одборника, који су дошли да бојкотују прославу и да провоцирају. Почеше да мене вређају, на то Милош плану као огањ живи. Не могадоше да га задрже моји људи, ја станем пред њега кажем стани брате! Он око у око згледасмо се, скупи снаге, умири се и седе на столицу. Ја сам одмах рекао председнику општине, састанак не може да тече, одлажемо до даљег. Ја сам испратио председника општине и председника скупштине до напоље пред хотел. Председник ми рече, господине Аничићу извињавам се дубоко и замоли Твоје сараднике да нам опросте а сутра када се сретнемо биће све како Ти кажеш. Тако је и било и моји сарадници су обавили величанствено тај посао да никада до тада свечаност и такво величанствено расположење није било у историји Пријепоља а не знам да ли ће бити убудуће.

На жалост, нико од државника на Балкану, није се огласио да поводом те велике годишњице, подели ту радост и светлост народа на Балкану, због ослобођења од турског зла после пет стотина година.

Мој вољени брате носио се име највећег српског витеза Милоша Обилића. Ниси га обрукао. Да си живео у време Карађорђа великога Вожда био би са Станојем Главашем и Васом Чарапићем раме уз раме. Да си живео са Краљем Петром и сином Александром Карађорђевићем у Првом светском рату сигурно би био са српским војводама у то време. Са Твојим одлуком да добровољно останеш са српским народом у Крајини показао си српско витештво.

Драги мој брате жао ми је што Твој унук Вук немаде шансе да осети врлине свога ђеда. Али сам сигуран да ће његова племента бака Јованка умети да објасни Вуку животне стазе његовог ђеда који је из Растовача, Републике Српске, отишао у свет а његови мештани су се поносили са њим. Волео је Српство и за Српство је живео. Србија му је била светиња зато ће га Србија повити у себе као што је и све своје досадашње витезове. Остаћеш у нашем памћењу до краја нашег живота. Сви његови потомци ће се поносити са њим. Болест га је измучила, до краја се борио да сачува своје име што је и успео.

Десет дана пре његове смрти позвао сам га телефоном да му кажем живот носи своје бреме желим брате да знаш да сам те волео и волим, то смо оба потврдили да између нас није било размимоилажење у мишљењу. На чему смо оба срећни. Рекао сам да пренесе мојој снаји Јованки и синовцу Огњену да ја настављам да их волим до краја мог живота и да могу рачунати на мене у свако доба дана и ноћи. Бићу од свег срца прави брат, ђевер, стриц и ђед.

Данас је мој син Василије присутан да се упозна са Огњеном и дај Боже да наставе братство.

На крају драги брате Милоше хвала Ти на пажњи према мени, хвала Ти на искреној сарадњи, хвали Ти за све што си учинио за Српство. Неизмерно хвала за подршку Друштву српских домаћина и што је Градски одбор ДСД у Новом Саду све време када си Ти био председник био најактивнији међу 30 територијалних одбора ДСД у Србији, Републици Српској и Црној Гори. Хвала за оснивање и уређивање часописа Домаћин Сербски! Хвала за изузетан допринос у раду Управног одбора ДСД.

Много сам богат у души што сам имао у Теби брата. Хвала Ти на свим Твојим подвизима. Зато путуј доброто, путуј тврда веро, путуј велики борче за Српство и Србију, путуј часни српски официру, путуј наш вољени витезу. Нека Ти је вечна слава, почивај у миру.

У Новом Саду,                                                          Нићифор Аничић

16. маја 2019.               Председник Друштва српских домаћина

 

 

 

 

 

 

 

Додатне информације