Добрици, србском домаћину у векове

 

Драги србски домаћини и домаћинска Србијо, јучер 29. марта 2019. године из ове наше и његове лепе и домаћинске Србије и Србијице у ону бољу, непролазну и вечну у Небеску Србију  прешао је наш брат, друг, комшија, песник, а изнад свега Србин и човек, наш србски домаћин Добрица (Ерић).

Болеле су га  ране рода његова, и Косово и Метохија, и Крајина и Босна србска, стога га је било увек и свуда где је народ потребовао охрабрење, утеху и осмех.  Ни сунце, ни киша, ни мраз, нити снег нису могли да спрече овог Србина Добрицу да се појави на сваком месту земље србске где је била потребна реч, стих, пој, утеха или пак осмех и радост. У исто време био је најозбиљнији пркосни Србин који је и речју и делом стајао на бранику отаџбине и мало србче, онај дечак који снева под својом крушком држећи фрулу и напасајући стадо.

Био је непоколебиви борац и исповедник Истине и Правде за којима је вапио његов србски народ. Био је исповедник лепе речи и праведник незаборавног стиха.

У ничијим писањима и песмама мајчин хлеб није тако дивно мирисао, поток тако безбрижно жуборио, птице тако дивно појале, а србско село било лепо, питомо и неодољиво као у Добричиним песмама. Нигде Србија није била у исто време тако блага, румена и мила, али и непокорна и пркосна као код непресушног извора Добричиних стихова.

По нужности одлазећи из свога села и завичаја никад га није напуштао и увек би му се враћао. Некако је сам себи сасецао крила да не одлети превише далеко како се не би једног дана могао вратити родној груди. Цела Гружа, Шумадија, али и Србија и сваки педаљ србске земље одисале су његовом ћирилицом за коју се борио до задњег даха.

Написао је небројено песама, издао мноштво књига и сачинио многа књижевних дела, но његово највеће бесмрто дело јесте што је био и остао Србин домаћин заљубљеник рода свога и Отаџбине своје и што је ту љубав преносио на децу србску.

Одакле је пошао пре више од педесет година, из своје Доње Црнуће, на Крстопоклону недељу јој се враћа да са својим прецима сељацима, потоцима и брзацима остане у векове.

Вјечнаја памајат и Царство Небеско песниче и домаћине србски.

Мирослав Вујанић, секретар Друштва српских домаћина Горњи Милановац

 

Тужни сведоци

 

А ми, поносни домородци

И барјактари бивше славе

Тужни сведоци и потомци

Стевана Немање и Светог Саве.

 

Окупљамо се, сребрне косе

Око клонуле српске заставе

У тесној Јоциној сојеници

Као некад горски вуци хајдуци

У манастирској воденици.

 

У Брацовој старој гаражи

И Друштву српских домаћина

С којима ћемо бити на стражи

Док не прође ова облачина.

 

И док Правда не васкрсне као

Што је и Христос васкрсао

И не засија њезино лице

Понад понижене Србијице!

 

Добрица Ерић, српски домаћин

 

 

Додатне информације