БЕОГРАДСКА ДЕКЛАРАЦИЈА

Поводом 20-те годишњице агресије НАТО пакта на Србију (СР Југославију), у Београду је 22. и 23. марта 2019. године одржана Међународна конференција  под геслом ,,ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ” и насловом “Mир и напредак, уместо ратова и сиромаштва”. Конференција је одржана у организацији Београдског форума за свет равноправних, Савеза удружења бораца народно-ослободилачког рата Србије, Клуба генерала и адимирала Србије, Друштва српских домаћина и у сарадњи са Светским саветом за мир. Поред учесника из Србије, у програму је учествовало више од 200 угледних гостију из око 35 земаља света, којима су домаћини изразили искрену захвалност на солидарности, подршци и великој хуманитарној помоћи, у једном од најтежих периода новије историје Србије и њеног народа.

Програм обележавања ове годишњице посвећен је чувању трајног сећања и одавању почасти припадницима војске и полиције, који су дали своје животе у одбрани земље од агресије и цивилним жртвама, укључујући децу, старе и изнемогле, страдале током 78-дневне агресије НАТО.

Јединствено је осуђена агресије НАТО, наглашавајући да је то био и остао илегалан освајачки и злочиначки рат против суверене, мирољубиве европске земље, предузет без одобрења Савета безбедности УН, уз најгрубље кршење Повеље Уједињених нација, Завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија (1975) и основних принципа међународног права.

Агресијом на Србију (СР Југославију), водеће западне силе, на челу са САД, изложили су њен слободарски и правдољубив народ страдању, разарању и наношењу трајних патњи, ради остваривања својих империјалистичких геополитичких циљева контролу природних и енергентских ресурса, путева транспорта и сфера утицаја То није био ,,мали рат”, нити ,,хуманитарна интервенција“, већ рат геополитичких циљева,. за дуготрајно распоређивање америчких трупа на Балкану, успостављање преседна за нове агресије и збацивање легалних влада, у оквиру стратегије ширења на Исток и успостављања глобалне доминације. Остаће историјска чињеница да је Европа 1999. ратовала против саме себе, слепо следећи туђе геополитичке интересе.

Балкан је данас нестабилнији. Европа је дубоко подељена. Окретање Европе себи захтева преиспитивање, храброст и визију, укључујући  и признање да је напад на Србију (СРЈ) 1999. био велика историјска грешка.

Планери и извршиоци агресије су одговорни за своја злодела. У агресији је страдало око 4.000 људи, (међу којима 79 малолетне деце), док је око 6.500 људи теже рањено. Директна материјална штета износила је 100 милијарди америчких долара. Наглашено је да су НАТО и земаље чланице, учеснице у агресији, у обавези да Србији надокнаде причињену ратну штету.

Учесници Конференције су упознати са досадашњим резултатима научних и стручних анализа, које потврђују да су употреба муниције са осиромашеним уранијумом, графитних и касетних бомби, и других запаљивих и отровних убојитих средстава, довели до вискоког степена дуготрајне загађености животне средине и масовног угрожавања здравља грађана Србије. Поздрављено је формирање посебних тела Народне скупштине и Владе Србије, за утврђивање последица НАТО агресије на здравље грађана и животну средину и дата подршка њиховом раду.

Насилно,  противзаконито отимање Косова и Метохије од Србије се наставља сталним притисцима на Србију да и формално призна отимање дела своје државне територије. Учесници Конференције су подвукли да би насилно одузимање Косова и Метохије од Србије представљало преседан који би неизбежно водио исцртавању нових граница на Балкану и стварању тзв. велике Албаније, на рачун државних територија Србије, Северне Македоније, Грчке и Црне Горе, што се не сме допустити.

Агресија НАТО пакта на Србију (СР Југославију) била је истовремено директан напад на систем мира и безбедности у Европи и свету, успостављен на резултатима Другог светског рата. Она је, као што су то показале потоње интервенције САД и њених савезника (Авганистан, Ирак, Либија, Мали, Сирија и др.), послужила као преседан и модел за глобализацију интервенционизма, образац о томе како се тероризам и сепаратизам користе за остваривање освајачких планова западних ценатара моћи, за насилну промену „неподобних“ режима и за наметање геополитичких интереса Запада, пре свега САД.

Агресија НАТО на Србију (СРЈ), као акт најгрубљег кршења основних принципа међународног права, не може се ничим правдати, нити одговорност агресора умањивати лицемерним покушајима пребацивања одговорности на Србију, или на њено тадашње државно руководство. Агресија НАТО је ушла у историју као показатељ моралног и цивилизацијског пада, од којег се владе водећих агресорских земаља, ни двадесет година после, нису ослободиле, нити извукле одговарајуће поуке.

Учесници Конференције изразили су снажну подршку и солидарност са напорима Србије у отклањању тешких и даље присутних последица агресије и настојањима да не дозволи да се оружана агресија НАТО настави другим средствима. Пружена је подршка напорима Србије за очување њеног суверенитета и територијалног интегритета, као и за решавање будућег статуса Косова и Метохије, у складу са међународним правом и Резолуцијом Савета безбедности УН 1244. Осуђена је политика уцена, притисака и свих једностраних корака.

Одговорност за злочине и причињену штету агресора не може се оправдати нити умањити. Србија има право да тражи накнаду штете, правну и кривичну одговорност лидера НАТО и одговорних чланица. Затражено је неодложно процесуирање свих одговорних за злочине према Српском народу, посебно трговину људским органима киднапованих Срба, у складу са Извештајем Дика Мартија и одлуком Парламентарне скупштионе Савета Европе.

Агресијом 1999. на Србију (СР Југославију) и другим војним интервенцијама последњих деценија, НАТО је очигледно  постао освајачки војни савез, одговоран што су Балкан и Европа  данас подељенији и нестабилнији, што су Европа и  међународни односи милитаризовани, што су неповерење и конфронтација најдубљи од хладног рата, што је дубоко уздрман светски поредак безбедности.

НАТО је оруђе војно-индустријског комплекса и доминације најкрупнијег капитала, а не мира, потреба народа и напретка. Зато НАТО, као реликт хладног рата,  треба распустити, а стране војне базе укинути, укључујући и базу Бондстил у српској покрајини Косову и Метохији.

Учесници Конференције су оценили да свет пролази кроз период растућег неповерења, тензија и претњи новим интервенцијама и сукобима. Корени тога леже у агресивности НАТО и отуђених центара моћи, чијим интересима одговара кршење основних принципа међународног права, ескалација претњи нова трка у наоружавању.

Осуђени су методи злоупотребе међународних институција као што су: Уједињене нације, ОЕБС, УНЕСКО, СТО и друге, захтевајући њихов развој и јачање, а не руинирање и заобилажење.

Констатовано је да је политика доминације, заснована на војној сили, карактеристична за униполарни светски поредак, неприхватљива, јер је заснована на привилегијама и самопроглашеној изузетности, а не на равноправности свих земаља и народа. Мултиполаризација искључује доминацију и отвара простор за демократизацију међународних односа. Упућен је апел свим мирољубивим снагама у свету да удруже снаге у борби за поштовање међународног права заснованог на Повељи УН, за јачање улоге Уједињених нација и других универзалних међународних организација.

 Учесници Конференције су јединствени у захтеву да се нова трка у наоружавању и кршење међународних споразума из те области, морају хитно зауставити, а средства из војних буџета преусмерити за економски развој, подизање квалитета живота грађана и отклањање застрашујућих развојних и социјалних диспропорција. Изражена је дубока забринутост због иступања САД из важећих међународних споразума, посебно из Споразума о нуклеарним снагама средњег домета. Затражено је поштовање постојећег споразума и обнова преговора о прекиду трке у наоружавању, посебно нуклеарног.Они су затражили потпуно повлачење америчког тактичког нуклеарног оружија и постројења ракетне одбране из Европе, који погоршавају безбедност на Европском континенту.

Оцењено је да империјалистички систем, са незаситом похлепом за туђим богатствима, униполарни поредак, заснован на стратегији изузетности, доминације и НАТО интервенционизам, представља кључне извор нестабилности, неповерења и сукоба. За мир, стабилност, демократију и  инклузивни напредак неопходне су корените промене у светским односима, поштовање суверене равноправности, немешање и мултилатерализам, уважавање заједничких интереса и искључивање сваког егоизма, протекционизма и привилегија. Политика конфронтације, интервенционизма и мешања у унутрашње ствари, коју подстичу војно-индустријски комплекс и крупни финансијски капитал, морају уступити место дијалогу, партнерству, поштовању основних норми међународног права и међународног поретка.

Учесници Конференције  су се заложили за мирно политичко решавање свих међународних проблема, уз поштовање принципа међународног права, повеље УН и одлука Савета безбедности УН.

Београд, 23. март 2019.

 

 

Додатне информације