ИЗВЕШТАЈ СА СЕДНИЦЕ ОДБОРА ЗА ДИЈАСПОРУ СРБА У РЕГИОНУ

Maribor : 26. november 2018

 

www.stajerska.eu,   E –mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.">Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Tel: +386 2 56 61 800, Mobi: +386 41 651 060

Lackova 7, 9252 Radenci, Slovenija

   ŠTAJERSKE NOVICE so vpisane v razvid medijev, ki ga vodi Ministrstvo za kulturo Republike Slovenije, pod zaporedno številko 1519

 

ONLINE DNEVNI ČASOPIS ŠTAJERSKE NOVICE SOFINANCIRATA: JAVNI SKLAD REPUBLIKE SLOVENIJE ZA KULTURNE DEJAVNOSTI  IN MINISTRSTVO ZA ZUNANJE ZADEVE - UPRAVA ZA SRBE IZ DIJASPORE IN REGIONA

 

13. СЕДНИЦА ОДБОРА ЗА ДИЈАСПОРУ И СРБА У РЕГИОНУ

БАНЕ РАЈИЋ, ПРЕДСЕДНИК НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА СРБА СЛОВЕНИЈЕ ГОВОРИО О СТАЊУ СРБА У СЛОВЕНИЈИ

 

На 13. седници Одбора за дијаспору и Србе у регионуСкупштине Србије, која је одржана 23. новембра 2018. године, председник Миодраг Линта и чланови Одбора размотрили су активности Конференцијесрпских националних организација из земаљарегиона. Седници су присуствовали представници Срба из Црне Горе, Хрватске, Републике Српске, Македоније, Румуније, Словеније и Албаније.

На почетку седнице председник Одбора Миодраг Линта је истакао да у осам држава региона живи близу два милиона Срба. Додао је и да се Срби у регионусусрећусаразличитимпроблемима, у зависности од државе у којој живе. Задовољавајући положај уживају Срби у Румунији и Мађарској, док је најтежи у Хрватској и Федерацији Босне и Херцеговине, сакојих је протерано преко милион Срба, рекао је председник Одбора. У тешком положају налазе се Срби који живе у Црној Гори јер актуелни режим у Подгорици дискриминаторском политиком настоји да се на следећем попису становништвасмањипроценат Срба, а да се пређе граница од 50 одстограђанакоји се национално изјашњавајукаоЦрногорци. Положај Срба у Албанији је такођеизузетно тежак. Срби у Македонији имају проблема саинформисањем док у Словенији Срби немају статус националне мањине.

На седници Одбора за дијаспору и Србе у регионуМомчило Вуксановић, председник Српскогнационалног Савета Црне Горе, МомчилоКрајишник, председник Асоцијације „Ствараоци Републике Српске”, Бранислав Рајић, председник Националног савета Срба у Словенији, Саша Милошевић, потпредседникСрпскогнародногвијећа у Хрватској, Павле ЈакојаБрајовић, председник удружења српскемањине у Албанији, Иван Стоилковић, посланик у Скупштини Републике Македоније и Огњан Крстић, председник Савеза Срба Румуније, говорили су о заједничким, али и појединачнимпроблемимасакојима се сусрећу Срби у земљама региона.

Општи проблеми Срба у региону су везани за слободнуупотребусрпског језика и ћирилице, за обезбеђивањенеопходнихуџбеника на српском језику, добијање статуса националних мањина у појединим земљама, запошљавање Срба у државним институцијама, до појединачних проблема везаних за одређенуземљу.

Момчило Вуксановић је говорио и о иницијативи да се прикупепотписи како би се повукло признање лажне државе Косово од странеЦрне Горе а МомчилоКрајишник о прекој потреби да се очува ћирилично писмо, те омогући либерализација протока робе на граници Србије и Српске. Бранислав Рајић је истакао да у Словенији мора доћи до формирања националног савета, како би Словенија признала Србе каонационалнумањину, док је Саша Милошевић говорио о потреби присније везе Србије и Хрватске, што би донело бољитак у положају Срба у Хрватској. Огњан Крстић истакао је да, и поред тога што Срби у Румунијиимају статус националне мањине, проблем представља очување писма.

На састанку су говорили и Јован Влаовић, представник ЗаједничкогВећаопштина у Вуковару, СрђанМилалковић, заменикГрадоначелникаВуковара из реда Срба, Гордана Јовић Стојковска, председница српске заједнице у Македонији, Миле Шапић из Коалиције удружења избеглица и Будимир Милојко из Асоцијацијеизбегличких и других удружења Срба из Хрватске.

Линта је на крају дуге и исцрпне дискусије истакао да Србији недостаје посебно државно тело које би се бавило питањима Срба из региона, ако не на нивоу министарства, ондабарем на нивоуканцеларије, и то оне која би се бавила само питањима и проблемима Срба из региона, јер су они далекодругачији од проблема Срба у дијаспори.

Линта је истакао да ћенакон седнице Одбор саставити закључке сасастанкаса специфичним и општимзахтевима, којиће на наредној седници бити усвојени и по којимаће наставити да се ради у будућности како би се решавала питања Срба из региона.

Председник Одбора информисао је остале чланове Одбора о активностимаизмеђу две седнице Одбора и украткообразложио теме обављених разговора.

Седници је председавао председник Одбора Миодраг Линта, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора Марјана Драгаш, Марјана Мараш, доц. др Иван Бауер, мр Иван Костић, Александар Марковић, АлександарЧотрић, Оливера Огњановић, Блажа Кнежевић, Драган Вељковић и прим. др Владо Бабић.

 

 

Додатне информације