ДСД ОКО Ужице: Извештај са Церског марша 19. 08. 2018. године

На дан кад је Моравска дивизија одбила контранапад непријатељске девете дивизије, а четврти корпус безуспешно напада Шумадијску дивизију и када је коначно одлучена прва битка Великог рата, организован је девети по реду Церски марш. Церски марш годинама уназад окупља родољубе из Отаџбине и расејања и на тај начин постао најмасовније патриотско окупљање током године.

 Учесници пешке прелазе пут од Шапца до спомен комплекса у селу Текериш у дужини од 38 километара, на тај начин одајући пошту својим прецима, учесницима битке на Церу, једнe од најславнијих победа српске војске у историји. Ужичка омладина на сопствену иницијативу учествује на маршу већ пету годину за редом, сваке године повећајући број учесника, тако је ове године из Ужица и околине кренуло рекордних четрдесет учесника. Већ од друге године иза ове родољубиве омладине стало је Друштво српских домаћина. Потпредседник друштва прим. др Страин Шуљагић, препознао је часну намеру ових младих људи и од тада Друштво обезбеђује превоз учесника из ужичког краја не само за Церски марш, већ и за Колубарски марш и ходочашће на Кајмакчалан. Поред самог марша, на Текеришу се организује јавни Час историје за младе, па је тако ове године чак стотину њих, махом ужичких средњошколаца, дошло на спомен комплекс и упознало се са бесмртним делима својих предака. Путем својих предака кренули су у три ујутру да би у Шабац стигли до седам и формирали колону пут Текериша. И ове године број учесника премашио је хиљаду, тако поново доказавши континуитет и учврстивши се као традионално окупљање. Пешачење је трајало осам сати, уз две веће паузе у мачванским селима Варна и Синошевић. Услови нису били нимало лаки јер је температура достизала и 35 степени, па је свакако требао мотив више да се стигне до краја. Међутим, марш никоме није пао тешко, уз дружење, причу, упознавање људи из целе Отаџбине и певање патриотских песама време је брзо пролазило. Завидан је био и број женских учесника на маршу, што је свакако био мотив за мушке учеснике да не смеју одустати. Поред уморних ногу и можда пар ожиљака сви учесници су понели најлепша утиске са марша и бар на трен осетили како је било нашим прецима под пуном ратном опремом и под кишом куршума да јуришају под падинама Цера. Ова омладина је доказ да ништа од тога није било узалуд и да тај дух и даље живи. Да је поред немара, заборава и полувековног стављања жртава Великог рата у други план, сећање на велике догађаје и даље живо, а поготову храбри чињеница да се толико младих интересује за историју свога народа и спремни су да дају свој допринос. Они осећају дужност и желе да се сећају свих оних који су дали своје животе и на чијој вери и пожртвованости је настала данашња Србија. Без сумње Ужичани ће и следеће године учестововати на маршу и то сигурно у још већем броју, све више ширећи ову идеју међу својим вршњацима.

Погледајте фотографије са Церског марша:

Додатне информације