„Унутрашњи дијалог“ о Косову и Метохији Допринос Друштва српских домаћина

Учешће и став Друштва српских домаћина на округлом столу  "Косово и Метохија - Историја и култура"  одржаном 27. 03. 2018. године у Палати Србије. Округли сто је одржан у организацији Културно-просветне заједнице Србије, Радне групе за подршку вођењу унутрашњег дијалога о КиМ и Министарства културе.

Унутрашњи дијалого Косову и Метохији

 Допринос Друштва српских домаћина                         

Косово и Метохија су, пре свега и изнад свега, неизоставни и Уставом и међународним споразумима неспоран део територије Републике Србије, најбитнији за очување духовног и националног идентита српског народа. У историјском и колективном памћењу српског народа Косово и Метохија су „душа и срце“ Србије.

Друштво српских домаћина (у даљем тексту ДСД) се одазива позиву на „Унутрашњи дијалог“ иако сматра да овако организован, без ставова највиших државних органа и после толико година њиховог преговарања „иза затворених врата у ЕУ“, не одаје државнички приступ овом озбиљном проблему, који је сплетом историјских околности, разних геополитичких игара, унутрашњих и спољних политичких манипулација, чињења и нечињења, превара, издаја и насиља, у Аутономној покрајини Косово и Метохија (у даљем тексту АП КиМ) Републике Србије (у даљем тексту РС) постао „Гордијев чвор„ који би исхитреним или погрешним резом могао бити фаталан за будућност српског народа и Државе.

Српски народ је релативно мали народ али са одликама великог, што подразумева да још увек има ПОНОС који је бранио кроз векове, и одбранио уз велике тешкоће и жртве. Тај понос, жртве наших предака и духовна и материјална дела која су нам оставили, нас из ДСД обавезују да учествујемо у „унутрашњем дијалогу“ (у сегментима примереним нашим активностима) и урадимо све што је у нашој моћи како се не бисмо осрамотили пред прецима и обрукали наше потомке.

Појам „унутрашњи дијалог“ требао би да обухвати дијалог о решавању унутрашњих питања између привремених власти у Приштини и државних органа Републике Србије, а учешће представника ЕУ треба прихватити као медијаторе сусрета и разговора, без икаквог условљавања пријема Србије у ЕУ по том основу.

ДСД је свесно да Република Србија, због дугогодишњег недомаћинског, неодговорног, чак издајничког девастирања њених економских и одбрамбених моћи, као и доскорашњег односа између великих светских сила, тренутно нема снаге да самостално реши овај „Гордијев чвор“ како чине јаке и стабилне државе, те овим јавним наступом желимо да саопштимо наше ставове и доприносемо проналажењу решења примереног датој ситуацији и захтевима опстанка и бољитка РС и њених грађана.

Да би се ово Друштво и грађани РС кроз „дијалог“ јасно одредили према преговорима о статусу АП КиМ, неопходно је да највиши органи и представници у тим преговорима саопште да ли је другој страни већ обећано некакво „коначно решење“ и аргументовано објасне приметну журбу у доношењу “коначног решења” за АП КиМ, јер велика већина народа не види такву потребу, имајући у виду промене односа снага у свету и посебно, јачање војно-политичке и дипломатске снаге пријатељских земаља које могу да одврате оружане интервенције попут НАТО агресије из 1999. године.

Имајући у виду шта српски народ жели и хоће, и шта у датим околностима може учинити, износимо наша промишљања о проблему статуса АП Косово и Метохија, констатације и ставове који могу помоћи у трасирању одлука које ДСД може подржати свим својим капацитетима.

СТАВОВИ

Косово и Метохија, историјско, духовно и заветно средиште српског народа, није власништво садашње, него и свих претходних генерација које су вековима муком и знојем градиле то српско благо, а крв и животе залагале да га одбране, ослободе, сачувају и очувају, као и будућих још нерођених генерација. Стога ми, данашњи Срби, немамо ни историјско, ни морално право да доносимо „коначна решења“ о овом делу наше територије на штету српске Државе, већ само обавезу да учинимо све што је у нашој моћи да га сачувамо за нашу децу и унуке од којих смо га позајмили.

Евентуалним самоодрицањем од Косова и Метохије порушили би темеље духовности, културе, историјског памћења и државности српског народа, а његова будућност била би још проблематичнија него што је данас, јер народ који нема историјско памћење, нема ни будућности.

АП КиМ је саставни и неодвојиви део Републике Србије (у даљем РС), и не може се вољом било које власти, војном агресијом или било каквим политичким договорима великих сила и држава у региону издвојити из Републике Србије и отуђити од народа, не само због заначаја за српски народ већ и због чињенице да је територијални интегритет РС неспоран и гарантован међународним споразумима и Резолуцијом 1244 УН. О отуђењу Косова и Метохије (нити било ког другог дела Србије) не могу одлучивати нити актуелна власт и највиши државни органи, директним потписима неодговорних званичника, нити грађани Србије референдумом или било којим другим обликом изјашњавања.

Суверенитет и територијални интегритет РС се не могу, нити смеју стављати у исту раван са било којим политичким, економским и другим интересом – укључујући и циљану замену теза да ћемо формирањем „Заједнице српских општина“ на територији сепаратистичке „Републике Косова“ трајно решити несугласице са припадницима албанске мањине у Републици Србији, нити смеју представљати „улог“ за улазак у регионалне и европске политичке и економске интеграције, како се, кроз званична  саопштења назире  па и показује. Конкртено, АП КиМ не може и не сме бити залог за улазак у ЕУ.

Преговори о темељу српског националног бића, светињи која нема цену, не могу се водити полутајно уз еуфемизме какав је „правно обавезујући споразум“. Као што је већ истакнуто, историја је показала да народ који не поштује своју прошлост нема ни будућност, а евентуално потписивање „правно обавезујућег спорзума” супротног Уставу Републике Србије, сигурни смо, био би само почетак даљег распарчавања Републике Србије.

Од највиших званичника РС се одавно очекује да објасне народу шта заправо значи „правно обавезујући Споразум“ са Приштином.

Подржавамо, што смо учешћем у кампањи „NoUNESCO” и показали,  напоре владе РС да се спречи чланство тзв. „Републике Косова“ у УНЕСКО и другим међународним институцијама што би отворило простор за манипулације, девастирање и „званичну“ пљачку тамошње српске културне и историјске баштине. Албанци на КиМ су својим разбојничким актима током погрома 2004, показали каква судбина чека тамошње српско културно и историјско благо. И то уз одсуство очекиване заштите присутних и задужених контигената међународних војних и полицијских „заштитних“ снага.

Подржавамо многе ставове Председника Републике из његових надахнутих обраћања народу, попут недавног у Алексинцу, на Свечаности обелжавања 19-те годишњице НАТО бомбардовања, али магловито приказивање тока бриселских преговора и приметан раскорак између реченог, на преговорима и учињеног и на терену и у пракси АП КиМ оствареног, буде оправдано подозрење и стварају неверицу.

Непоштовање Резолуције УН 1244 и других међународних споразума на КиМ у периоду од 1999. као и немоћ, могуће и договорна индоленција, EULEX мировних снага током и после погрома српског становништва 2004. године и рушења верских, историјских и сакралних објеката и имовине српског народа,указује да само држава Србија може бити гарант очувања тих вредности.

Дефетизам и повлачење Државе и народа са АП КиМ даје нашим непријатељима јасан сигнал да наставе већ наговештене процесе даљег распарчавања Републике Србије.

Покретање „Унутрашњег дијалога о Косову и Метохији“ без ставова Владе има и призвук „демократске“ подвале, јер би Влада са изборним резултатима какве има и међународним кредибилитетом који се свакодневно истиче, морала показати кураж да народу саопшти своје ставове о којима би се расправљало кроз „унутрашњи дијалог“. Уместо да кроз тако организован дијалог ослушне шта народ о званичним ставовима своје власти и Државе мисли, државни органи РС покретањем „унутрашњег дијалога“ без својх ставова, отварају простор за испољавање личних  групних интереса, подгревање сумњи у „конспирацију“, као и разноразне дискусије и препирке недовољно обавештеног народа, чиме се подижу тензије и провоцирају још веће невоље.

Расписивање Референдума о Косову и Метохији, који се све чешће помиње је непотребно јер је све речено и записано у Уставу Републике Србије и Резолуцији Уједињених нација број 1244. Осим тога, не може се гласати и прегласавати о ономе што НЕМА ЦЕНУ и у име праотаца Српске државе, оних који су је вековима градили, за њу се жртвовали и полагали своје животе.

Ова генерација и било ко из њених редова једноставно нема право на то, без обзира о каквим прагматичним разлозима и „данајским“ даровима ЕУ бирократије се ради.

Предлози и захтеви

У даљем износимо предлоге и захтеве Друштва српских домаћна као допринос „Унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији“ јер Домаћин без става и предлога је галамџија и смутљивац.

Ови предлози се односе како на историју и културу тако и на шири контекст проблема, јер се историја и култура не могу извући из тог контекста и посебно разматрати. Они ће свакако бити саопштени јавности у Републици Србији, Региону и српском расејању, а тиме и међународној јавности.

  • Косово и Метохија не могу бити предмет никакве трговине, у којој се српском народу нуде магловита обећања за колевку и кости наших предака, духовни темељ нације и непроцењиве природне ресурсе.
  • Нема ни суштинског ни оперативног разлога за организовање референдума у коме би се непосредно или посредно постављало питање статуса АП КиМ.
  • Захтевати да ЕУЛЕКС и органи тзв. „Републике Косова“ обезбеде податке о свим несталим лицима жртвама тзв. „ослободилачке војске Косова“, откривање и процесуирање свих починилаца злодела а поготово ратних злочинаца, међу којима и оних који се налазе у руководству тзв. „Републике Косова“, а који су чинили злочине уочи и током рата на КиМ 1990-их и за време погрома марта 2004. године.
  • Обезбедити гаранције за додатну заштиту српског и другог неалбанског становништву на КиМ, које је често предмет малтретирања, хапшења, пребијања, паљења и крађе усева, стоке, механизације итд. Посебно су недопустива нерасветљена убиства, међу којима и недавно убиство истакнутог српског политичара Оливера Ивановића.
  • Мора се прекинути уцењивачко и понижавајуће посредовање ЕУ јер је после толиких обећања разговора и преговора од 2000-их јасно да је циљ ЕУ бирократије да „опере“ грехе већине својих чланица које су учествовале у НАТО агресији и, да преко ранијих и садашњих српских власти, примора српско руководство да прихвати губитнички положај српског народа и Републике Србије.
  • Ако би ЕУ званичници наставили неразумно да инсистирају на издаји суштинских српских интереса, треба прекинути све преговоре о АП КиМ и замрзнути процес приступања Србије Европској унији.
  • Прогласити да је АП КиМ окупирана јер то је, нажалост, фактичко стање на терену, а Србија, због дугог унутрашњег девастирања њених моћи тренутно нема довољно снаге да то своје подручје самостално врати под државну контролу.
  • Историјски и верски споменици на КиМ не могу имати екстериторијални статус у сопственој држави.
  • Сваки покушај присвајања српских споменика културе од стране Албанаца на КиМ уз директну или индиректну помоћ међународних институција треба оштро осудити и хитно реаговати свим дипломатским и другим средствима.
  • Захтевати стриктно поштовање одредби Резолуције 1244 и враћање преговарачког процеса у окриље Уједињених нација, уз захтев да се на територији АП Косово и Метохија, уместо EULEX-a распореде мировне снаге УН.
  • Косово и Метохија нису само непроцењива духовна вредност српског народа већ и подручје огромних природних ресурса (плодно земљиште, шуме, вода, угаљ, руде,...) који се од окупације 1999. године раубују и пљачкају. Стога се мора направити, ако то није до сада учињено, инвентар државне имовине и ресурса на Косову и Метохији, проценити њихова вредност, то обзнанити српском народу и међународној јавности и покренути одговарајуће судске поступке.
  • Неопходно је направити листу потраживања граћана и Републике Србије по основу бесправног преузимања и коришћења приватне и државне имовине на територији АП КиМ од стране појединаца друге националности и подршке институција тзв. „Републике Косова“, и захтевати повраћај имовине у пређашње стање и наплату изгубљених прихода.
  • Уколико Влада Републике Србије и Председник Републике не могу, неће, или не умеју да спроведу наведено, треба да уступе место онима који могу, хоће и умеју то да остваре.

Друштво српских домаћина ће подржати сваку одлуку државних органа које су на линији одбране територијалног интегритета РС, наших светиња и поноса српског народа.

Скупштина Републике Србије, Председник и Влада Републике Србије који се усуде да тргују са Косовом и Метохијом не могу рачунати на подршку српског народа и Друштва српских домаћина, а у српском предању и историјском памћењу ће остати обележени као недостојни својих предака и непатриотски пример својим потомцима.

Србија мора свим расположивим средствима и уз помоћ држава које су против једнострано проглашене самосталности тзв. „Републике Косова“ да сачува територију српске АП Косова и Метохија као део Републике Србије.

Друштво српских домаћина

Погледајте фотографије са одржаног округлог стола:

Последње припреме: помоћник генералног секретара ДСД др Зоран Чукић и председник УО ДСД проф. др Миладин Шеварлић

Скупљање делегата и почетак скупа

Изношење ставова: председник УО ДСД проф. др Миладин Шеварлић

 

 

Додатне информације