Незаборавни подвиг славних јунака Колубарске битке, победе која је задивила цео свет, а и данас служи као пример витештва, обележен је после 103 године четвртим ,,Колубарским маршем“.

Захваљујући подршци Друштва српских домаћина из Ужица  у организацији Друштва историчара Ужица, 55 чланова подмлатка Друштва српских домаћина и ужичких средњошколаца (Гимназија, ТШ „Радоје Љубичић“, Економска, Техничка,  Медицинска) учествовало је у овом родољубивом маршу подсећања на наше славне претке и победу у Великом рату, 10. 12. 2017. године. Маршу се придружила и група ужичких студената који је ранијих година учествовала на Маршу а нису желели ни сада да изостану без обзира на студентске обавезе.

Вођа пута је био пуковник и магистар историје Драган Крсмановић испред Друштва српских домаћина са професором историје Снежаном Недељковић испред  Друштва историчара. Са својим ђацима марширали су и професори Ана Ђуричић и Јанко Божовић, као и новинар Биљана Диковић, која је са њима била и на Церском маршу.

Зборно место било је село Струганик, где су учесници марша имали историјски час у родној кући војводе Живојина Мишића. Надахнути, сажет, сликовит и прожет духовитим опаскама, говор кустоса Светолика Николића, потомка српских ратника Великог рата, оставио је снажан утисак на присутне и био је подстицајан за будући марш. 

Око девет часова група од око 160 учесника (из Београда, Панчева, Ужица, Пожеге, Ниша, Врања, Лесковца, Руме, Прокупља, Алексинца) кренула је пут Рајца, крајње одреднице марша. Сунчан дан, без ветра и благо прохладан, без падавина, био је идеалан за пешачење.

Временски услови довели су до благог одступања сатнице, али неприлика или одустајања није било. Паузе и одмори су били на контролним тачкама. У селу Славковица било је окрепљење и загревање чајем и врућом ракијом. Рута је била захтевна. Првих 11 км прешло се завидном брзином, јер је пут био проходан будући да се пролазило кроз насељена места, сеоским путем. Пролазно време је било отежано у последњих 9 км када се прелазило преко сувоборских предела и ливада Рајца, које су организатори као водичи на челу колоне пртили. На неким местима наноси снега били су дубоки и преко метра. 

Ово је први марш који се одвијао у ,,снежним“  условима. У поподневним часовима почео је да дува ветар који је подизао снег, па је подсећало на снежну олују. Овакав, несвакидашњи призор, многе је навео на размишљање о томе како је тек било нашим страдалницима који су пролазили Албанску голготу или Игмански марш.                                                                       

У 15:45 сви су били окупљени пред спомеником посвећеним палим борцима Колубарске битке. Споменик је подигло удружење 1300 каплара 1970.године према пројекту инжињера грађевинарства Миладина Пећинара, Ужичанина који је био један од 1300 каплара.  

Од 1300 каплара у Колубарској бици погинуло је 400 младих регрута. Паљењем свећа учесници марша су одали пошту палим херојима Колубарске битке.

Након тога свим учесницима марша, организатори удружење Србски светионик уз подршку ТО Љиг, уприличили су вечеру (војнички посни пасуљ и купус салата) у хотелу Љиг.

Повратак у Ужице био је у 19:35. Приликом изласка из аутобуса ученици су изразили своје задовољство, упркос умору који је био очигледан, а многи су најавили да ће и следеће године учествовати на новим  маршевима на Цер, Колубару...

 

Као и пре 103 године када је српска младост из батаљона „1300 каплара“ удахнула дух победе српској војсци у одступању, тако је и данас и српска младост показала да тренутни проблеми и „одступања“ нису сломили дух нашег народа и да је млада генерација достојна славних предака и спремна да у складу са временом у коме живи поднесе напор и принесе жртве за слободу и достојанство Србије.

 

Погледајте фотографије са марша: