Употреба српског језика и ћириличног писма у Црној Гори и земљама региона

Предлог закључака са одржаног округлог стола под називом
`Употреба српског језика и ћириличног писма у Црној Гори и земљама региона“
1. Учесници Округлог стола „Употреба српског језика и ћириличног писма у Црној Гори и земљама региона“ изражавају захвалност Српском националном савјету Црне Горе на организацији скупа. 
2. Генерални закључак учесника је да су проблеми употребе српског језика и ћириличног писма присутни и у осталим крајевима гдје Срби живе ван матице, на начин да се српски језик преименује и да је ћирилично писмо изопштено из службене употребе. 
3. Констатовано је да је српски народ у Црној Гори у посебној ситуацији која јасно показује стање обесправљености и дискриминације.
4. Учесници скупа су констатовали снажан утицај државних институција на промјену идентитета српског народа у Црној Гори, и да је потискивање и изопштавање српског језика и ћирилице као основних обележја идентитета, важан инструмент овог утицаја. Ако се зна да су само пре двадесет година у Црној Гори сви дневни и периодични листови, сви уџбеници, сва издања књига били штампани на ћирилици, а данас је, и поред уставне равноправности ћириличног и латиничног писма, ћирилица једва присутна у јавним комуникацијама, јасно је како се декларисана уставна равноправност спроводи у пракси.
5. Без обзира што се 28,73 % грађана у Црној Гори на последњем попису национално изјаснило као Срби, односно 42,88 % оних који српски језик препознају као матерњи, учешће Срба у државним институцијама и институцијама локалних самоуправа готово је занемарљив.
6. Ћирилични натписи у Црној Гори су ријеткост и ван су службене употребе. Стога учесници Скупа подржавају Српски национални савјет Црне Горе у намјери за самоиницијативно постављање ћириличних саобраћајних путоказа, табли насељених мјеста и градова, у једном дијелу Црне Горе. Охрабрује се да ову активност настави.
7. Изградња Српске куће у Подгорици оцијењена је као велики позитиван подухват и брига Србије за очување језичког, културног и научног идентитета својих сународника у Црној Гори, уз изражено очекивање да ће у овом новом здању своје мјесто наћи значајне научне и културно-информативне организације српског народа у Црној Гори.
8. Изражена је молба представницима Владе Србије да преко билатералних односа затражи у свим сферама друштвеног живота равноправност српског народа са другим народима и заједницама у Црној Гори и Албанији као што се чини у многим земљама свијета.
9. Предложено је да Србија покрене иницијативу и обезбиједи Српску кућу или адекватан простор за активности српске заједнице у Албанији, са сједиштем у Скадру.
10. Замољени су представници Народне скупштине и Владе Републике Србије да се као почасни конзул Републике Србије у Скадру именује господин Павле Јакоја Брајовић.
11. Обиљежавање 99. годишњице уједињења Србије и Црне Горе поздрављено је и оцијењено као враћање дуга прецима и завјет потомцима да прекинуту државну везу ове двије српске државе поново једног дана у будућности успоставе у форми која ће најбоље одразити осећања већине грађана.
12. Окупљање представника Срба из региона је оцијењено као прикладан и успјешан начин сарадње и повезивања сународника из региона.
У Подгорици, 2. децембар 2017. године.
Овом округлом столу присуствовали су и председник Управног одбора ДСД проф. др Миладин Шеварлић и председница ДСД ОО Горњи Милановац, песникиња, Љиљана Браловић.

 

Додатне информације