Извештај и план рада одбора за пољопривреду за 2018.годину

Познато је да ће владати светом онај ко буде имао: енергију, воду и храну. Има предела на нашој планети где се може живети без куће, без одеће, али нема предела где се може живети без хране.
Човек је оно што мисли и једе. Увек мисли позитивно и једи органску храну.
Храну, основну храну производи наш сељак који ради и производи на селу. Он је прва, основна карика у аграрном ланцу. Непрекидно говоримо да село нестаје, да село стари, да нема младих који остају на селу итд.
Према томе, најважније активности ДСД и целог друштва су: како оживети село, како повећати наталитет, како стимулисати младе брачне парове да остају на селу и рађају децу, како оженити 250 000 момака у одмаклим годинама, како обрадити 500 000ха земљишта и како запослити 3000 агронома.
Ако по једном хектару запослимо само једног радника на овим необрађеним површинама имаћемо 500 000 радних места где се производи храна.
Број становника у свету расте, потражња за храном се повећава, а површине се смањују. Сваки 6-7 становник наше планете гладује.
Очекујемо да ће се аграрни буџет повећати у 2018. години. Посебно је добро што ће бити повраћаја 75% средстава за улагање у пољопривреду за младе домаћине. Помињу се и бесповратна средства посебно за улагање у прерађивачке капацитете, као и мање банкарске камате, дужи грејс период и време враћања кредита.
Посебно истичемо значај повећања средстава за развој сточарства које је у опадању и по броју и обиму производње.
Тај однос између биљне и сточарске производњетреба избалансирати до односа 50% : 50%.
Посебно забрињава пад у говедарској производњи – производњи млека чија је цена испод коштања. Ту не видимо брзи опоравак млечног говедарства, јер ЕУ даје субвенције њиховим фармерима који смањују број крава, јер имају хиперпродукцију млека.
 
 
Заборавља се да од домаћих животиња добијамо нуспроизводе – стајњак који је неопходан нашим њивама, нашем земљишту. Нема добре биљне производње ако земљиште не садржи више од 3% хумуса ( органских материја). На нашим земљиштима у структури сетве мора бити више лептирњача – легуминоза које везују атмосферски азот и најефтин, еколошки начин повећавају плодност земљишта.
Трећа, веома важна ствар је наш однос према органској пољопривреди.
Имамо идеалне услове, земљиште, климатске и људске ресурсе за развој овог облика пољопривреде.
Сазнајемо да је држава Данска увела прописе који налажу да до 2020. године све буде органско и у биљној и у сточарској производњи.
Недавно спроведена анкета у Немачкој каже да се 84% немаца изјаснило за органску храну као здравију и укуснију и без ГМО.
У држави Аустрији сваки четврти хектар обрадивог земљишта је органски, свака четврта фарма је органска.
Стоји чињеница да су и код нас порасле површине под органском производњом .
Сада је наша соја, соја без ГМО скупља за 30% од соје из ЕУ.
У Златиборском округу у 2016.години, уз помоћ локалне власти града Ужица, општине Пожега и фондације „Ана и Владе Дивац“ обезбеђено је 250 млечних коза алпино расе и по јавном огласу уручено у 30 регистрованих домаћинстава.
Врло је значајно да је у овај програм, програм козарства ушла и Пољопривредна школа из Пожеге.
Очекујемо брзу конверзију овог програма у органску производњу.
Развој козарства настављамо и у 2018. и 2019.години. Сигурни смо да је овај програм одличан за целу Србију, а посебно за брдско-планинско подручје   
 
 
 
 
Основна начела органске пољопривреде:
Синхронизовати живи свет ради веће биолошке активности микроорганизама, биљака и животиња.
Деловати на поправљање земљишта, његове плодности, биолошких, хемијских и физичких особина, утицати на водно-ваздушни режим, повећати удео хумуса око 3%.
Посебан акценат дати на ђубрење органским ђубривима: стајњак, компост, зеленишно ђубриво, застирање, гајење легуминоза, завезивање биолошког азота.
Избор биљних врста, сорти, хибрида, пре свега отпорних на негативне факторе средине као и на болести и штеточине.
Увођење плодореда бар тропољног где ће бити заступљене стрнине, окопавине, траве и легуминозе.
Нема употребе минералних ђубрива, пестицида, хербицида, антибиотика у храни.
Очување биодиверзитета.
Значи, производимо здравију храну и јачамо радну и духовну снагу нације па мање дајемо за лекове. Нека храна буде твој лек, а лек нека буде храна – Хипократ.
Учинити да газдинства што мање зависе од спољног фактора и да имају економску оправданост.
Смањити употребу угља, нафте и гаса а повећати коришћење енергије: сунца, ветра, биомасе, термалних вода.
Неговање добрих односа произвођач-трговац-прерађивач-потрошач.
Увођење органске науке у школе, на факултете.
Новине, ТВ, едукација, симпозијуми, изложбе, сајмови.
Забранити производњу биљних врста са ГМО – генетски модификованих организама.
У плану је и производња парадајза у Лужничкој долини као и његова прерада у сок и кечап, тим пре јер је све више научних доказа да парадајз и ликопен који се налази у њему спречава обољење срца, крвних судова као и да је антиканцероген.
Да би ови програми ишли како треба, ДСД и Центар за органску пољопривреду организује пригодне трибине за пољопривредне произвођаче.
 
 
 
Најбоља, најделотворнија инвестиција је у људе и знање.
Није чудо што држава Холандија извози преко 80 милијарди долара пољопривредних производа, јер су њихови произвођачи са високом школском спремом из ове области. Њих 80% има завршен пољопривредни, ветеринарски, технолошки факултет.
Наш одобр наставља даље са започетим активностима:
- Обновићемо и изградити оно што се зове инфраструктура, обновићемо школе, домове културе, хумане и ветеринарске амбуланте, спортске терене,дечје вртиће, путну мрежу, водовод, канализацију, поште и др.
- Развити домаћу радиност, мини млекаре, пекаре, прераду воћа, поврћа, меса и др.
- Унапређивати органску производњу како биљну тако и сточарску.
- Држаћемо округле столове – о актуелностима из пољопривреде.
- Спречаваћемо ширење ГМО.
- Настојаћемо да се промени Закон о наслеђивању, да се не уситњава земљишни посед.
- Успоставићемо сарадњу са свим који помажу развој села и пољопривреде ( са задругама, факултетима, институтима, „ПССС“, пољопривредним школама, локалном самоуправом).
- Утицаћемо на институције за добијање већих подстицајних средстава за развој села и пољопривреде, апосебно средстава за наводњавање и противградну заштиту и развој сточарства.
- Радићемо на добијању повољних кредита за куповину земљишта од старијих газдинстава.
- Такође, радићемо на томе да сачувамо наше истраживачке институције и тиме нашу науку, наша семена, наше сорте биља и расе домаћих животиња.
- Помагаћемо сваку врсту удруживања пољопривредника: у задруге, удружења, кластере и др.
- Учествоваћемо у свим акцијама за очување животне средине, очување земљишта, површинских и подземних вода, ваздуха и других животних фактора.
- Чуваћемо биљну и животињску бројност и разноврсност – биодиверзитет.
- Помагаћемо развој пчеларства, јер је то уносан посао , а наш мед је нашао тржиште у Европи и шире. Са 100 пчелињих друштава може да егзистира породица.
- Такође. Треба повећати активност и за производњу рибе.
- Учланили смо један број произвођача у Друштво српски домаћина.
- Тражимо добре пројекте за обнову и изградњу нових капацитета за прехрамбену индустрију и повољне инвеститоре.
И у 2019. години настављамо са општим мерама за унапређење села и пољопривреде.
Напомињемо да у Златиборском округу настављамо са развојем ситне стоке и ситног воћа.
У развоју козарства смо стигли до прераде козјег млека у сир,сурутку,козји јогурт и козје кисело млеко.Ових прерађевина има и у Београду у 50 продавница.Прераду врши млекара „Спасојевић“ из Бајне Баште.Истичемо да се број коза алпино расе повећао на око 800 грла,а такође се повећава и број узгајивача коза.
Значајно је истаћи да и Пољопривредна школа у Пожеги има око 30 коза и да је у интензивној изградњи млекаре за прераду козјег млека.Узгој коза и прерада млека у овој школи има огроман значај за обуку ученика и тзв. дуално образовање.
У току је изградња још једне млекаре на Белој Земљи,на путу Ужице-Златибор,на газдинству Нићифоровић.
Друштво српских домаћина и Центар за органску пољопривреду покренули су један пројекат: „Производња органских јаја“ на подручју града Ужица.Наиме,планирано је да у 40 села у 5 газдинстава набавимо по 100 пилића расе „банатски голошијан“ и то: 40 села по 5 домаћинстава износи 200 домаћинстава.Ако свако домаћинство има по 100 кока носиља,биће укупно 20 000 грла.
Ова раса се третира као генетски ресурс и од министарства за пољопривреду добија субвенцију од 400 динара по грлу.Носивост ове расе живине у органском узгоју је око 60%.Дакле,када будемо имали 20 000 кока носиља имаћемо 12 000 јаја.Цена органских јаја је око 30 динара,што даје дневну вредност јаја 360 000 динара.
Газдинство са 100 кокошака добија 60 јаја дневно.Са ценом од 30 динара за једно јаје,то износи 1800 динара на дневном нивоу.
Трошкови производње,уколико је храна са газдинства,нису већи од 800 динара тако да газдинству остаје 1 000 динара дневно,односно 30 000 месечно.
Ако гајимо 10 коза,10 оваца и 30 пчелињих друштава и поседујемо 30 ари малине,један пластеник и још понешто онда треба остајати и враћати се на село,на очевину и дедовину у чисту и здраву средину.
Имамо и пројекат за производњу спелте и хељде и прераду зрна у интегрално брашно.Са нама је чувена воденица на Ђетињи,Стојана Бојовића,са два млина.
Интензивно припремамо програм за 5. зимску школу за пољопривреднике „Како оживети село“. Школа ће се одржати у Пољопривредној школи у Пожеги у фебруару 2018. године.
Подржавамо и републички програм „ 500 села 500 задруга“.
Наша задруга „Здравац“ окупља око 30 коопераната и конкурисала је за средства за развој задругарства код министарства за регионални развој.
Подстицајне мере за пољоприведне произвођаче могу бити: повољни кредити за куповину земљишта, набавку механизације, садног материјала, приплодних грла, куповину сеоских кућа и др. Селу је потребно знање, познавање савремене технологије производње, како биљне тако и сточарске.
Мораћемо обрадити сва земљишта, све њиве посејати, воћњаке подизати, гајити стада оваца, коза, говеда, свиња, живине.
Бог – природа нам је дала плодна земљишта, топло Сунце, бистре реке, биљку која од неорганских материја ствара органску, скроб и шећер. Треба ово паметно употребити и ето доходка и посла за све.
Органска пољопривреда није будућност, већ је САДАШЊОСТ.
 
Зашто доћи у село?
 
Село је наше праисходиште. Долазак на њега, макар и повремен, враћа нас природном стању, све успорава и смирује, враћа нас детињству и ономе о чему читамо у омиљеним романима омиљених писаца.
У селу обогаћујемо свој живот, осиромашен шаблоном: стан-посао-стан.
И сталним неспоразумом са собом и околином.
Само што стигнемо у село, наше или било чије, прво чиме се усхитимо је у реченици: „Овде се дише!“ Није реч само о пуним плућима кисеоникаи мириса природе у поветарцу, реч је о “дисању“ крвотока, нерава, маште, читавог нашег бића. Одједном постајемо неко други, себи дражи и мање кивни на остали свет.
 
Зато, у село! Кад год можете. Да се дружите са потоком, птицом, цветом, миришљавим откосима, зором и сутоном, са простим, дивним говором сељана којих је све мање и који вам се знају искрено обрадовати. Да презалогајите нешто што је тек убрано и помужено, што није из конзерве, да се напијете са студенца, нечега што није из пластичне флаше са заводљивом налепницом.
Село вас чека са увек спремном добродошлицом!
Председник одбора за  пољопривреду
 Проф.др Никола Бајић
 Проф.др Никола Бајић
 

Додатне информације