888 година од првог одласка на Ходочашће Светог Саве у Јерусалим 1229. године

Постоји ли јача веза од духовне везе једног народа према другом и њиховог односа према светим местима која чине део њиховог хришћанског идентитета? Срби и Јевреји деле те и такве дубоке духовне везе пре свега, према светилиштима која су део њиховог идентификационог кода и верских опредељења због којих је и један и други народ искусио немерљиво страдалништво.  За Србе, та специјална, исконска духовна веза према Јерусалиму,  завештање је српског архиепископа Светог Саве.
У Светој Земљи има више хришћанских светих места која су од посебног значаја за Србе.Та света места су и српске светиње које су изградили, освећивали, даровали, у којима су се молили и које су чували Срби. Има их довољно за изградњу хришћанског идентитета једног народа, а неке од њих су,данас,готово заборављене, а о другима се, данас, старају неки други.
У српском народу постоји изразито јака духовна веза према Јерусалиму. После крсташких похода, готово да ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са Јерусалимом као владарски дом Немањића. Па и касније, у турско доба, хрлили су српски монаси и световни људи у Јерусалим на ходочашће.
Свети Сава, највећи српски просветитељ и син оснивача најмоћније српске династије свих времена Стефана Немање, походио је први пут Свету земљу још 1229. године, којом приликом је посетио Манастир Светог Саве Освећеног (Мар Сабу), Велику Лавру, у срцу јудејске пустиње недалеко од Витлејема. Тада је подигао конаке у ђурђијанском манастиру Светог Крста не далеко од Јерусалима. Потом је откупио земљиште на брду Сион и другде направио задужбине.Том приликом купио је и кућу Јована Богослова познату као Сионска Горница где постоји соба „Тајне вечере“. 
За Јевреје ово место је изузетно значајно, јер је Горњица грађена над гробом цара Давида и то је, после Зида плача, друго по значају и светости место јеврејског ходочашћа.
Приликом другог боравка у Светој земљи, 1235. године, све своје задужбине, манастире и метохе, поклонио је великој манастирској Лаври Светог Саве Освећеног, чији је био сабрат. Нажалост многе светиње, укључујући и даривани манастир, црква и кућа су у каснијим крсташким походима уништени. 
Мар Саба и данас постоји као један од најстаријих и најзначајнијих манастира православне цркве чија историја је дуга преко 1.500 година. У манастиру Хиландар, на Светој гори и данас се чувају реликвије које је Свети Сава донео као поклон који је добио за своја доброчинства. Српски монаси су управљали Лавром 130 година. И данас се могу наћи трагови бивствовања Срба у овом светом православном манастиру.
Дакле, сам однос Срба према овом делу света је специфичан и представља светли пример дубоког поштовања и уважавања.
Изхрисовуље царице Маре, супруге турског цара Мурата другог, кћерке Ђурђа Бранковића, види се даје постојао уговор између Јерусалимске патријаршије и Српске цркве. 
После Саве Немањића, задужбине и дарове у Светој Земљи наставили су да дају краљ Милутин, цар Душан, патријарх Јоаникије, Урош Нејаки, Јакшићи, Бранковићи и многи други.
 
 

Додатне информације