Одговор Mинистарства одбране на Апел Београдског форума за свет равноправних, Клуба генерала и адмирала Србије, СУБНОР-а Србије и Друштва српских домаћина

Учесници Конференције ,,Агресија НАТО 18. година после – где смо данас?'' ,  одржане 23. марта 2017. године у Дому војске Србије, Београд, закључили су да надлежним Државним институцијама  Републике Србије упуте следећи А П Е Л:
1. Да се интезивира рад и у што краћем року утврди листа свих цивилних жртава агресије НАТО 1999. године. У жртве агресије треба уврстити како непосредно страдале током бомбардовања, тако и тешко рањене који су касније преминули од последица рањавања, као и оне које су животе изгубили од експлозија заосталих касетних бомби и других убојних средстава. Учесници Конференције сматрају да је то морални дуг чије извршење не треба одлагати. 
2. Да се формира Државна комисија за утврђивање последица коришћења оружја са осиромашеним уранијумом током агресије НАТО по здравље људи и природну околину.
3. Да се у дијалогу са водећим чланицама НАТО пакта званично покрене питање накнаде ратне штете полазећи од тога да је неоспорна чињеница да је оружана агресија НАТО извршена 1999. године кршењем основних принципа међународног парава као и оснивачког акта НАТО-а од 1949. године. Ове чињенице јавно су потврдили представници НАТО као и више лидера земања чланица НАТО-а из времена агресије.
4. Да се изврши легализација и поправка Споменика жртвама агресије НАТО 1999. године, у парку ,,Ушће'' на Новом Београду, који је током осамнаестогодишњег периода постојања доживео афирмацију и поштовање јавности Србије. 
5. Да се изврши стручна анализа заступљености и садржине теме о агресији НАТО 1999. године у наставним плановима и уџбеницима основног и средњег образовања у Србији како би се отклониле све, евентуалне празнине, једностраности, или политизација, а младим нараштајима омогућило формирање свести засноване искључиво на поузданим чињеницама. 
У име учесника Конференције , организатори:
 
Београдски форум за свет равноправних  
Живадин Јовановић                                                                    
Клуб генерала и адмирала Србије
Миломир Миладиновић
СУБНОР Србије    
Душан Чукић                                                                                                                
Друштво српских домаћина                                                                                                                           
Нићифор Аничић, председник
 
Одговор Mинистарства одбране на Апел Београдског форума за свет равноправних, Клуба генерала и адмирала Србије, СУБНОР-а Србије и Друштва српских домаћина
 
У вези са представком Београдског форума за свет равноправних, Клуба генерала и адмирала Србије, СУБНОР-а Србије и Друштва српских домаћина, којом је поводом закључака са одржане конференције „Агресија НАТО 18 година после – где смо данас?“, преко Кабинета председника Владе, упућен апел за предузимање мера за утврђивање последица агресије НАТО 1999. године, обавештавамо да Министарство одбране са становишта свог делокруга, начелно подржава сваку врсту апела чији је циљ утврђивање чињеница са историјског и научног аспекта о историјским догађајима из ослободилачких и одбрамбених ратова Србије, као што је НАТО агресија 1999. године и презентовање истих јавности, уважавајући да је НАТО агресија извршена грубим нарушавањем и непоштовањем, како Повеље Уједињених нација, тако и свих принципа међународног ратног права.
У односу на прву тачку Апела, Министарство одбране сагласно је да утврђивање листе свих жртава НАТО агресије 1999. године један од приоритетних задатака ове државе, имајући у виду да још увек није дефинисан број жртава. Сматрамо да би листи жртава НАТО агресије требало додати листу погинулих припадника Војске и Полиције, јер је то један од начина да се одужимо свим страдалима за отаџбину. Напомињемо да је предметно питање делокруга рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а да ће се ово министарство укључити у формирање ове листе у складу са подацима са којима располаже.
У односу на другу тачку Апела који се односи на формирање Државне комисије за утврђивњ последица коришћења оружија са осиромашеним уранијумом, мишљења смо да би у рад такве комисије требало укључити и релевантне међународне субјекте за утврђивање последица коришћења таквог оружија, с тим што напомињемо да је предметно питање у делокругу рада министарства надлежних за заштиту животне средине и здравља.
У односу на трећу тачку Апела, напомињемо да је питање накнаде ретне штете у делокругу рада Министарства правде.
У односу на четврту тачку Апела, Министарство одбране у потпуности подржава иницијативу да се заврши процедура рестаурације споменика у парку „Ушће“ на Новом Београду, под радним називом „Вечни пламен“, у знак сећања на жртве НАТО бомбардовања 1999. године. Мишљења смо да не би требало урезивати имена жртава на плочама, из разлога што се у већини случајева дешавало да се неко од имена изостави или чак буде урезано име оног ко није жртва због поклапања података, због чега предлажемо да се на споменику испише пригодан текст свим жртвама, без именовања истих, а у складу са изнетим предлажемо да се изда публикација у којој би се унела имена свих жртава НАТО агресије 1999. године. Предметно питање је делокруг Минстарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, док би се ово министарство активно укључило у наведени пројекат.
У односу на пету тачку Апела, одлуком Владе Савезне Републике Југославије од 15. марта 2001. године, 24. март (када је започело бомбардовање Савезне Републике Југославије) проглашен је за Дан сећања на убијене и настрадале у НАТО агресији. У Државни програм обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије укључено је обележавање Дана сећања на настрадале у НАТО агресији, у знак сећања на 24. март 1999. године, у коме активно учествују Министарство одбране и Војска Србије.
Чланом 23. Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије („Службени гласник РС“, број 36/09) уређено да сви државни органи, органи покрајинске аутономије и локалне самоуправе и јавне службе у дане жалости истичу Државну заставу Републике Србије на пола копља. У односу на ваш предлог за спуштање заставе на пола копља, сматрамо да се према жртвама током тешких историјских догађаја из ослободилачких и одбрамбених ратова Србије (Први и Други српски устанак, Први и Други балкански рат, Први и Други светски рат, ратови деведесетих година прошлог века), треба једнако опходити. Наиме, неговање традиције које одржавају континуитет државног и војничког организовања српског народа, односно српске војне традиције морају да репрезентују најзначајније вредности из историје српског народа, које сведоче о слободарству, хероизму и професионалности српског војника и представљају узор и инспирацију за нове нараштаје, без посебног и појединачног акцентовања на одређене догађаје, не делећи никако жртве, па тако на на начин предложен у Апелу.
У односу на шесту тачку Апела, напомињемо да је питање стручне анализе заступљености тема о аресији НАТО 1999. године  у наставним плановима и уџбеницима основног и средњег образовања у делокругу рада Министарства просвете, науке и технолошког развоја, при чему наведену иницијативу начелно подржавамо.
На основу наведеног, а имајући у виду да материја предметних иницијатива припада ресорима других министарства, Министарство одбране ће поступати у оквирима свог делокруга рада и на одговарајући начин се укључити у пројекте који поводом предметних иницијатива евентуално буду покренути.
 
 
 
 

Додатне информације